Profesor FPN Đorđe Pavićević, govoreći o kampanji “Budućnost Srbije”, kaže da je to pre palijativna mera predsednika Aleksandra Vučića nego akcija u susret izborima. Bilo bi lepo da predsednik uzme godišnji odmor ili da suspenduje državne aktivnosti da bi sprovodio stranačke, ili vlastitu kampanju, a ko to finansira nećemo skoro saznati, dodaje.

Kampanja u okviru koje će predsednik Srbije Aleksandar Vučić obići 100 opština počela je juče u Aleksincu. Sam predsednik kaže da poseta nema veze sa mogućim izborima, već da je njen cilj da predstavi šta je sve uradila njegova vlast i šta će, kako je rekao, uraditi u budućnosti.

Pavićević kaže da za kampanju nisu povod samo izbori. To je nešto što može da se dogodi, ali ne mora, i zavisi od kalkulacije vladajuće stranke, ali svakako povod jeste osipanje poverenja ili gubitak tog poverenja, koje postoji, i koje je načeto protestima i međunarodnim izveštajima o tome da Srbiji ne ide baš toliko dobro kako bi vladajuća stranka želela, konstatuje gost Dana uživo.

“Mislim da je to pre palijativna mera nego što je neka kampanja koja ide u susret izborima… Naravno da je i to, ali  mislim da odluka za to da li će skoro biti izbora – nije doneta”, dodaje profesor.

Pavićević kaže da će ova kampanja teško pridobiti glasače. Ja ne bih rekao da podrška njima počiva na uverenju ljudi, kaže profesor koji dodaje da zato ona treba više da demonstrira – prisustvo u svim segmentima. “Videli smo da su svi lokalni mediji dobili instrukije da to stavljaju u prvi plan, verovatno ćemo to imati i na nacionalnim televizijama”, kaže Pavićević dodajući da sve to ide u službu demonstracije da partija nije okrnjena.

Profesor je ukazao na to da je u poslednje vreme došlo do toga da na univerzitetu – na jednu izjavu funkcionera, odmah stiže i odgovor. Na to vlast, kaže, nije navikla i ne bi želela da to bude praksa i kod drugih.

“Ova stranka stalno vodi kampanju, ona je u kampanji nezavisno od toga da li postoje izbori ili da li su u izgledu ili ne, ali oni se pojave svake godine… U ovom trenutku se prave kalkulacije šta će doneti izbori, šta će izgubiti, posebno zato što postoji puno nepoznanica”, navodi Pavićević uz konstataciju da je jedna od njih i da li će opozicija bojkotovati izbore.

Bojkot izbora je vrlo rizičan potez i za opoziciju i za vlast, kaže gost Dana uživo. Podseća na to da je opozicija najavila i bojkot institucija, ali i aktivnu kontrakampanju. “Bojkot izbora će biti jedan vid kampanje protiv vlasti… Treća važna stvar je stav stranih aktera, oni to ne vole – ne vole da postoje izbori da nema izbora. Bez obzira na status ili na izjave, to će imati dosta velikog uticaja”.

Na pitanje da li se može govoriti o zloupotrebi funkcija ako, na kraju, i bude izbora, Pavićević kaže da to može tako da se shvati. “U ovom slučaju bi bilo lepo da predsednik uzme godišnji odmor ili da na neki način suspenduje državne aktivnosti da bi sprovodio stranačke ili vlastitu izbornu kampanju… Da znamo onda da ono što se radi nije promocija predsednika kao državnog funkcionera nego kao predsednika stranke i budućeg aktera u izbornoj kampanji”.

Na pitanje da li se kampanjom krše neka predsednička ovlašćenja, profesor kaže da u smislu isticanja promocije i dostignuća Vlade Srbije – pitanje je zašto bi to radio predsednik. “I to jeste kršenje nekih ovlašćenja, ali on ima puno ozbiljnijih kršenja… I to smo videli kod potpisnika Pravnog fakulteta koji su taksativno nabrojali članove Ustava koje on krši. Moram da napomenem onu smešnu interpretaciju koji nude, mislim da je Martinović rekao to na RTS, da on, kao neko ko predstavlja državu, ima faktički da radi sve. Pa, mogao bi malo da se vrati na fakultet da vidi šta znači reč predstavljanje u tom kontekstu”, naveo je Pavićević.

Kaže da će do dijaloga o izbornim uslovima teško doći u ovom trenutku, jer su rovovi duboko iskopani. Jer, predsednika izjavljuje da sa njima neće ništa da ima, da neće da razgovara, a opozicija režim smatra kriminalnim, dodaje. Teško je zamisliti da bi vlast dala one ustupke koji su neophodni da bi dijalog bio produktivan – tu ne bi trebalo da bude samo okruglih stlova, već ustupaka kao što su preuzimanje određenih mesta u institucijama, nadzor u institucijama koji bi se radio, objašnjava gost N1.

Vraćajući se na odnos vlasti prema građanima u protestu, Pavićević kaže da to da hoćete “direktno razgovarate sa građanima” – jeste čist populizam. To je probao sa onim prijemom građana, to su manje-više medijske manipulacije, navodi.

Upitan o finansiranju kampanje “Budućnost Srbije” i tome da li će deo ići iz džepova svih građana Srbije, profesor kaže da se to neće saznati skoro. Ovde je stvar da vi nemate uvid ni u jedan podatak koji može biti relevantan i proverljiv, i dok se ne uspostavi ta kontrola i proverljivost, oni mogu da pričaju šta hoće i da rade šta hoće, kaže profesor Pavićević. “U zavisnosti kako bude tekla kampanja oni mogu izbaciti da su platili iz stranačkih fondova, može se dogoditi da su to finansirali neki sponzori… Jedan deo kampanje može da se pravda bezbednosnim razlozima funkcionera, pa država mora da da neka sredstva”, dodaje. Ne veruje da ćemo u skorije vreme doći do pouzdanih izvora kako se finansira i stranka i kampanja.

Osvrćući se na poruke koje se mogu čuti sa obraćanja tokom kampanje, kaže da kad bi se uradio popis investicija ili broja zaposlenih koji je najavljen, Srbija bi već do sada bila vrlo srećna država u tom pogledu. U takvim kampanjama se izgovaraju najstrašnije laži i nikad ne dobijamo povratnu informaciju šta je urađeno od toga što je najavljeno, ističe. Navodi da je Engleskoj, na primer, zabranjeno da tokom kampanje funkcioneri govore o projektima koji nisu u toku, tj. da najavljuju nove.

“Sporazum s narodom nedovoljno jasan, ali izražava dobru nameru”

Govoreći o ideji o prelazne vlade, kaže da je to nešto što postoji u “sporazumu sa narodnom”, u kom je, kako kaže,  dosta stvari nejasno. To, ističe, mora biti razjašnjeno u narednom periodu. Jer, ako nećete izaći na izbore, da bi se takva vlada formirala moralo bi da dođe do krize, navodi gost N1 podsećajući na prelaznu vladu od 5. oktobra. “Sadašnji protesti, čak i zamah koji oni imaju, takvu krizu nisu u stanju da proizvode, to je očigledno, i onda će se ići na iscrpljivanje, pa ko duže izdrži”.

Vraćajući se na sporazum s narodom, kaže da je to pokušaj da se uspostavi poverenje između onog što se može nazvati opozoiciono biračko telo i opozicionih stranaka. To možda nije urađeno na najveštiji način, ali njegov domet će zavisiti od onoga što će uslediti, kaže Pavićević. Najavljeno je, podseća, da su to samo glavne crte, da će biti dorađivano. “Ovakav izgleda kao spisak lepih želja, nego nešto što je lako ostvarivo… Te tačke će morati da budu razrađene”.

Profesor kaže da ukoliko žele da se to poverenje uspostavi, onda mora da bude uključeno mnogo više aktera i organizacija – i to onih za koje politički akteri kažu da su “vansistemski”.

“Sporazum nije dovoljno jasan, ali izražava dobru nameru. Ako pogledate tačke – Ustavni sud, kako neko zamišlja da privremena vlada uspostavi ustavno sudstvo za godinu dana, nemoguće je srediti mnoge stvari za to vreme”, naveo je Pavićević.