Dnevna doza pravopisa je kroz godine postala prepoznatljiva i privukla je veliki broj ljudi, željnih da uče i upijaju nova znanja iz oblasti srpskog jezika, gramtike i književnosti, ali i iz raznih drugih oblasti. Tako ova stranica, pored učenja o našem jeziku, razvija i opšte znanje pratilaca.

Iza Dnevne doze pravopisa stoji Aleksandra Obradović.

Ona je po zanimanju diplomirani profesor jezika i kniževnosti, ali njen primarni posao nema veze s jezikom. Ona trenutno radi u Ministarstvu finansija.

Ipak, ljubav prema jeziku je nikad nije napuštala, pa je odlučila da tu ljubav podeli i sa drugima.

Ideja za pokretanje ove stranice joj se, kako nam je rekla, rodila pre četiri godine, koliko i postoji stranica.

„Ljubav prema srpskom jeziku i svakodnevno susretanje sa pravopisnim i gramatičkim greškama, doprineli su da se ideja sprovede u delo. Naime, prelomni trenuci su bili kada sam u poslovnoj prepisci sa kolegama počela da uviđam osnovne pravopisne greške koje su sve više počele da mi smetaju. Dok sam bila u osnovnoj i srednjoj školi mislila sam da se podrazumeva da je osoba koja je završila fakultet pismena. Danas vidim da to, nažalost, nije tako. Smatram da je naš jezik prelep i bogat i da ga treba negovati i čuvati, pogotovо danas kada je uz upotrebu mobilnih telefona i društvenih mreža komunikacija svedena na korišćenje žargonskih reči, anglicizama i skraćenica“, objašnjava Obradović za naš portal.

Očekivanja joj nisu bila velika.

„Na početku nisam imala nikakva očekivanja. Milsila sam da stranica posvećena pravopisu neće naći svoje mesto na Instagramu, ali htela sam da pokušam. Kasnije sam shvatila da će mi Instagram pomoći da kroz kratke objave doprem do velikog broja ljudi i podignem svest o značaju pismenosti“, naglasila je ona.

Koliko, prema Vašem iskustvu i dosadašnjem radu, poznajemo pravopis našeg jezika?

– Pre svega, želela bih da napomenem da moju stranicu uglavnom prate ljudi koji su već prilično pismeni i koji samo žele da upotpune svoje znanje ili da se podsete zaboravljenih pravila. Ako gledamo širu sliku, poznavanje pravopisa nije na zadovoljavajućem nivou. Nažalost, mnogo je onih koji pri pisanju mešaju slova azbuke i abecede. Takođe, nepoznavanje osnovnih pravopisnih pravila predstavlja veliki problem. Internet i društvene mreže značajno doprinose tome. Ljudi, a pogotovo mlađa populacija, previše vremena provode na društvenim mrežama prateći nekvalitetne sadržaje. U svakodnevnoj komunikaciji (govornoj i pisanoj) se sve više koriste pozajmljenice i skraćenice. To u značajnoj meri doprinosi negativnoj slici pismenosti u Srbiji. Pored toga, mnogi smatraju da i nije toliko važno poznavati pravopis. Zbog toga je potrebno da se podigne svest o značaju pismenosti i očuvanja svog jezika.

Da li Vas je iznenadilo to što je stranica tako edukativnog karaktera, koja se bavi pravopisom, postigla takav uspeh i pronašla krug ljudi koji je zainteresovan za te teme, a koji uopšte nije mali?

– Moram da priznam da nisam očekivala da će stranica postići ovoliki uspeh. Na početku sam mislila da pravopis nije oblast koja će privući brojnu publiku. Ipak, uz konstantni rad, istrajnost i trud, uspeh je neminovan. Veoma sam srećna što sam okupila ovoliki broj ljudi koji su spremni da zajedno učimo i idemo napred.

Koliko je zahtevno upravljati takvom stranicom i biti svakodnevno aktivan i kreativan?

Veoma. Potrebno je uložiti mnogo vremena u smišljanje objava i kvizova. Ipak, volim to što radim i uživam u svakom trenutku koji provodim na stranici.

Koja su najčešća pitanja i problemi (vezani za pravopis) sa kojima Vam se ljudi javljaju?

Najčešća su pitanja u vezi s padežima, odnosno kako određena reč glasi u određenom padežu. Najviše pitanja dobijam u vezi s vokativom ženskih imena. Pored toga, primetila sam da ljudi imaju problema sa pisanjem velikog slova i odvojenim i spojenim pisanjem reči.

Da li bi edukacija u školama bila mnogo efikasnija kada bi se prilagodila novim generacijama u tehničkom smislu i kada bi im se približila na tako drugačiji i zanimljiviji način? I kako uopšte ocenjujete naše školstvo?

– Novo vreme je donelo i nove mogućnosti koje svakako treba iskoristiti. Ipak, mislim da obrazovanje ne treba da se svede na upotrebu novih tehnologija. Nove tehnologije treba da olakšaju obrazovanje i da ga učine zanimljivijim, ali nikako da zamene olovku i papir. Mladi inače provode previše vremena gledajući u ekrane.

Školstvo bi bilo mnogo efikasnije kada bi bilo više motivisanih nastavnika i profesora. Uz takve nastavnike i profesore đaci bi mnogo lakše usvajali znanja i primenjivali ih u svakodnevnom životu.

Sve pišete na ćirilici. Kako očuvati ćirilično pismo, pre svega u eri interneta? I da li je ćirilica danas zaista ugrožena?

– Upravo ovako kao što ja radim na stranici. Pišem sve ćirilicom. Čak i van stranice koristim ćirilicu kad god to prilike dozvoljavaju.

I te kako je ugrožena. Ako malo pogledamo oko sebe, primetićemo da je skoro sve napisano na latinici, i u stvarnom i u digitalnom svetu.

Kakvo je Vaše mišljenje o sve većem broju tuđica koje se koriste kod nas u svakodnevnom govoru? Moderne tehnologije i zanimanja sa sobom donose mnogo novih reči, za koje mi nemamo odgovarajući prevod, kako rešiti taj problem?

– Mislim da ni u jednom slučaju ne treba preterivati. Ne bi trebalo koristiti tuđice ako već imamo odgovarajuće zamene za te reči u našem jeziku. Isto tako, ne bi trebalo po svaku cenu prevoditi reči za koje ne postoje odgovarajuće zamene. To se najviše odnosi na naučne termine i reči u vezi s novim zanimanjima. Zamislite šta bi se desilo kada bismo pokušali da prevedemo informatičke termine.

U svoj sadržaj dodali ste i kvizove, nekad vezane za pravopis, nekad za opšte znanje, svega ima pomalo. Kako pratioci reaguju na takav sadržaj i kako biste ocenili opšte znanje kod nas, kada uzmete sve rezultate u obzir?

– Pravopisni kvizovi su deo stranice skoro od samog početka, a kvizove opšte kulture sam dodala pre dva meseca. Pratioci ih obožavaju. Zanimljivi su i ne oduzimaju mnogo vremena. Svakodnevno dobijam pozitivne komentare. Primećujem veliki napredak kod svojih pratilaca jer su rezultati današnjih kvizova mnogo bolji nego ranije. To me posebno raduje.

Da li se treba striktno pridržavati baš svih pravopisnih pravila, odnosno da li smatrate da bi jezik i pravopis trebalo da se menjaju i prilagođavaju u skladu sa ustaljenim „greškama“ u društvu?

– U svakodnevnim životnim situacijama, odnosno u govornom jeziku, mislim da ne treba. Ipak, u situacijama koje zahtevaju korišćenje književnog jezika (televizija, radio, predavanja itd.), bilo bi poželjno.

Smatram da ljudi treba da se pridržavaju jezičke norme, odnosno skupa pravila o upotrebi jezika, ali i da norma treba da prati razvoj jezika. To svakako ne znači da će postati pravilno nešto što nije u skladu sa strukturom srpskog jezika, samo zato što je ustaljena greška u društvu.

Aleksandra Obradović je dodala da ima nove ideje za stranicu, kao i da jedva čeka da vidi reakcije pratilaca na taj novi sadržaj.