Sharing is caring!

U vrelim danima posebno bi trebalo da budu oprezni oni koji su osetljivi na hranu. Tegobe mogu da budu alergijske prirode, a u letnjem periodu češće su zbog bakterija u hrani. Međutim problemi se javljaju i zbog nedostatka određenih enzima u organizmu.
Osetljivost alergijskog tipa ima oko dva odsto ljudi u opštoj populaciji. Kod dece taj procenat ide do čak osam procenata, pri čemu je najviše izražena alergija na kravlje mleko – od 2,2 do 5,2 procenta. Kada je reč o alergijskoj osetljivosti na hranu zanimljivo je da osobe koje reaguju na polen, mogu da ispoljavaju reakcije na voće i povrće na usnoj sluzokoži.
Inače, zdrave osobe uobičajeno razvijaju toleranciju na proteine hrane. Međutim,

kod nekih ljudi još u ranom detinjstvu dolazi do preosetljivosti na neke proteine, zbog nezrelosti i fiziološke nekompletnosti organa za varenje. To je uglavnom karakteristično za decu atopičare, koji genetski reaguju na različite alergene poput grinja ili polena. Alergijska manifestacija na hranu može da se javi i u kasnijoj životnoj dobi, karakteristična je za osobe sa respiratornom alergijom na polen.
Dijagnostikovanje preosetljivosti na hranu vrši se testiranjem na koži, analizom krvi, gde se traže specifična antitela na osumnjičenu hranu, a treći način je “in vivo”, dozno-provokaciono ispitivanje.
Kravlje mleko je najčešći izvor alergijskih reakcija još u prvim mesecima života. Sadrži visoko alergogene proteine otporne na visoke temperature, pa opstaju i posle kuvanja. Zato je dojenje najbolji način da zaštite dete od alergije uzrokovane ovom namirnicom.
Belance jajeta može da izazove reakciju, ali često je prateća pojava preosetljivosti na kravlje mleko. Određene vakcine protiv boginja ili zauški takođe mogu da isprovociraju akutnu manifestaciju kod osoba kojima smeta belance jajeta. Na sreću, to opada i polako nestaje tokom odrastanja.
Riba i morski plodovi takođe su česti uzročnici alergije, sami ili udruženi sa preosetljivošću na druge namirnice.
Spanać, paradajz, celer, peršun, jabuke, kruške, kivi, orasi, kikiriki i badem su najčešći uzročnici alergija biljnog porekla. Na sreću, komponente iz voća i povrća uglavnom, ali ne uvek, mogu da se ublaže kuvanjem.
RAZLIČITI SIMPTOMI
Preosetljivost na hranu može da se manifestuje različitim simptomima, zavisno od organa koji reaguje. Digestivne tegobe su najčešće praćene bolom u stomaku, povraćanjem i dijarejom, dok se respiratorne manifestuju kijanjem u seriji, blokadom nosa i otežanim disanjem. Koža reaguje svrabom, otokom i crvenim pečatima po njoj. Najteže je kada je sistemskog karaktera, tada dolazi do anafilaktičkog šoka.