Psihijatar Jovan Marić (80) šokirao je javnost kada je u medije izašao s pričom da ga sin Mateja (20), kojeg nije video sedam godina, izbacuje iz stana!

Sporni stan od 120 kvadrata u blizini Palate pravde Marić je prepisao svom sinu još kad je on imao samo sedam meseci, kako bi ga obezbedio u slučaju da se njemu nešto dogodi, pošto ga je dobio već u poznim godinama iz trećeg braka sa psihijatrom, 30 godina mlađom Danijelom Tiosavljević. Prvo je tvrdio da ga sin izbacuje iz sopstvenog stana, da nema gde da ode i da ga sin izbacuje na ulicu.

– Bivša supruga Aleksandra Marić i ja kupili smo 1999. godine stan zajedničkim sredstvima. Stan je bio namenjen našoj zajedničkoj ćerci koja je sada lekar. Brak 2001. godine postaje loš, a rađa se Mateja, koga sam dobio sa jednom studentkinjom. Ja se razvodim sa Aleksandrom 2003. i sklapam brak sa Matejinom majkom. Stan je pola moj, a pola Aleksandre Marić – objasnio je Marić u “Redakciji”. Marić je naveo da jedini živi u stanu koji je sporan.

– Ja sam na pritisak Matejine majke prepisao stan. Ona mi je rekla da neće u slučaju da iznenada umrem da se sudi sa mojom porodicom i da prepišem nešto na sina da ga obezbedim. Tada sam imao 60 godina. Nisam stavio rečenicu da ostanem u stanu do svoje smrti – rekao je psihijatar. Prema Marićevim rečima, njegova bivša supruga Aleksandra, kad je saznala da nije prepisan samo deo, nego ceo stan na Mateju, psihijatra je tužila.

Advokat Marićevog sina Mateje Marića Nemanja Jolović Kuriru je dostavio sudske presude otkrivajući kako je tekao pravni postupak.

Kako je naveo advokat Jolović u saopštenju, Marić je svojim istupanjem u javnosti namerno obmanuo javnost tako šteteći svom sinu Mateji.

“Drskim i bezobzirnim ponašanjem Jovan Marić ugrožava spokojstvo i duševni mir člana svoje porodice, svog biološkog sina, divnog i uspešnog mladog čoveka, vršeći na taj način krivično delo nasilje u porodici (čl. 194. stav 1. KZ.), a pri tome Jovan Marić govori neistine i manipuliše javnost”, piše između ostalog u saopštenju za javnost, uz dostaljenje sudsku dokumentaciju i odluke.

* Jovan Marić je svog maloletnog sina i njegovu majku, a svoju suprugu fizički izbacio iz spornog stana zamenom brave na ulaznim vratima hodnika stana 12.12.2010. godine čime je sina i suprugu sprečio da uđu u stan.

Dokaz: Rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P-9041/2010 od 14.12.2010. Navedenim rešenjem vraćen je primerak ključa u postupku prinudnog izvršenja.

* Odmah zatim, dana 22.02.2011. godine, Jovan je iskoristio odstustvo sina i supruge iz stana i izvršio zamenu brave na ulaznim vratima stana u kome su živeli čime ih je faktički izbacio iz stana koji je bio vlasništvo maloletnog Jovanovog sina u koji se ovaj do danas nije vratio.

Dokaz: Rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P-5061/2011 od 21.04.2011.

* Tragom informacije došlo se do saznanja da je Aleksandra u dogovoru sa Jovanom podnela tužbu za poništaj ugovora o poklonu kojom je tužila Jovana i njegovog maloletnog sina. Navedenu tužbu sudija ne dostavlja ni zakonskom zastupniku majci maloletnog sina (starog 10 godina) niti Centru za socijalni rad kome je tužba morala da bude dostavljena, jer se radi o raspolaganju imovinom maloletnog lica u vezi čega nadležni centar za socijalni rad mora da bude konsultovan.

Dokaz: Pravnosnažna presuda Višeg suda u Beogradu P-21459/10 od 14.01.2011. godine.

* Nakon poništaja ugovora o poklonu, nastavljena je realizacija pakta Jovan Aleksandra Marić na štetu maloletnog deteta na sledeći način: a) ugovorom o podeli bračne tekovine od 08.02.2011. godine Jovan priznaje Aleksandri vlasništvo na 1/2 stana koji je bio vlasništvo maloletnog deteta.

Dokaz: Ugovor o podeli bračne tekovine od 08.02.2011. godine. b) samo šest dana kasnije, Jovan ugovorom od 14.02.2011. godine prodaje Aleksandri drugu polovinu stana za 45.000 evra u kome se konstatuje da je Aleksandri taj stan predat u svojinu i na korišćenje, a da se Jovan iz njega iselio. Dokaz Ugovor o kupoprodaji od 14.02.2011. godine. Na opisani način maloletno dete je faktički (zamenom brave na ulaznim vratima stana) i formalno poništanjem ugovora o poklonu i prenosom vlasništva na Aleksandru lišen stana u kome se rodio i u kome je do svoje desete godine živeo.

* Od tada, punih deset godina trajala je borba malolentnog deteta koja je ispravljena donošenjem pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu (P-7897/19 od 20.01.2021. godine) koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu (Gž-1968/21). Navedenom presudom poništeni su ugovori o podeli bračne tekovine i kupoprodaji koji su zaključeni između Jovana i Aleksandre, a presuda na osnovu priznanja je pre toga stavljena van snage. Ovom pravnosnažnom presudom Aleksandra je obavezana da navedeni stan slobodan od svih lica i stvari preda u posed sinu Jovana Marića u roku od 15 dana.

Dokaz: Presuda Višeg suda u Beogradu P-7897/19 od 26.01.2021. godine. Sada je u toku postupak iseljenja iz predmetnog stana Aleksandre Marić, a ne Jovana Marića.

* Inače Jovan Marić, kako je sam u brojnim emisijama tvrdio i tvrdi, ima brojne nepokretnosti u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Između ostalog tokom ove godine je na ime svoje ćerke Joane kupio stan. U navedenom stanu konstituisano je njegovo pravo doživotnog plodouživanja.

Dokaz: Rešenje RGz broj:952-02-6-229-49211/2021 od 01.06.2021.

* Paralelno tekao je postupak po tužbi za nasilje u porodici protiv Jovana u kom postupku je doneta pravnosnažna presuda (Prvi osnovni sud u Beogradu P-9187/10) kojom je određena mera zaštite u porodici i zabranjeno je Jovanu Mariću da na bilo koji način dalje uznemirava svoju bivšu suprugu Danijelu i naloženo mu je da se uzdrži od svakog drskog, zlonamernog, i bezobzirnog ponašanja kojim se urgožava telesni integritet, duševno zdravlje i njeno spokojstvo…”. Razlog za donošenje ovakve mere je činjenica koju je sud u toj presudi na osnovu izvedenih dokaza sa sigurnošću utvrdio: da je Jovan Marić nad njom (suprugom) vršio psihičko nasilje i to tako što je vređao, govoreći da je prostitutka, da je radila magistarski rad u oblasti prostitucije, a da ko piše o nekim stvarima, tako i završi, budalo vi Srbi sa juga ste isti kao Albanci, lopovi i ništarije, pretio i omalovažavao govoreći da će je uništiti, da prvo ide medijska kampanja, da će je moralno degradirati, reći da je prostitutka, da će joj oduzeti dete, jer je bio ambasador, direktor, profesor, i da ima svoje ljude da vidi tužilju (Danijelu) i sebe u lokvi krvi a dete ih gleda, kao i da je uznemiravao ne dozvoljavajući joj da spava…” (citat iz presude).

Dokaz: Presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2-9187/10.

* Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2-9060/10 razveden je brak između Jovana Marića i majke njegovog sina, s tim što je sin majci poveren na samostalno vršenje roditeljskog prava, na čuvanje i vaspitanje. Istovremeno tom presudom (zbog ranije spomenutog nasilja u porodici) određen je način održavanja ličnih odnosa oca Jovana Marića sa sinom tako što će otac viđati maloletno dete jednom u dve nedelje po sat vreme u prostorijama Gradskog centra za socijalni rad Odeljenje Savski venac pod nadzorom stručnih radnika tog odeljenja.

Dokaz: Presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2-9060/10 od 25.04.2013.

* Jovan Marić je 25.10.1999. godine podneo tužbu za razvod braka sa Aleksandrom Marić u kojoj je naveo: „u nazad par godina bračni odnosi između stranaka (jovana i Aleksandre) su ozbiljno i trajno poremećeni i faktički bračna zajednica je prestala da postoji još pre 7 godina.” Dokaz: Tužba od 25.10.1999. godine. Iz izveštaja Centra za socijalni rad Savski venac od 12.01.2000. godine se utvrđuje da Aleksandra Marić zna za postupak za razvod braka po tužbi Jovana Marića uz napomenu da ona i Jovan žive na odvojenim adresama, a iz izveštaja istog organa od 09.03.2000. godine proizilazi da „supružnici Marić Jovan i Aleksandra ne žive zajedno već 7 godina”.

Dokaz: Izveštaj Centra za socijalni rad Savski venac. Na zapisniku o glavnoj raspravi pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u postupku razvoda braka između jovana i Aleksandre, od 14.03.2000. godine, saslušan u svojstvu parnične stranke jovan je izjavio: „izjavljujem da je faktički bračna zajednica prestala pre 7 – 8 godina”.

Dokaz: Zapisnik u predmetu P-204/00 od 14.03.2000. godine.

Pred istim sudom u predmetu P-2415/00 od 09.01.2002. godine (postupak za razvod braka sa Aleksandrom) saslušan u svojstvu parnične stranke Jovan je izjavio: „moja zajednica sa tuženom (Aleksandrom) je suštinski prestala pre 10 godina s obzirom da sam se preselio u svoj stan na Novom Beogradu. Tada je prekinut emocionalni i telesni kontakt sa tuženom (Aleksandrom)”. „Odnosi između mene i Aleksandre su se znatno pogoršali pre podnošenja tužbe (za razvod) obzirom da mi je u tom periodu tužena ostala dužna 30.000 DEM”. „Istovremeno sam dao određenu sumu novca za finansiranje izgradnje sprata o potkrovlja , i pred ovim sudom je u toku postupak za deobu bračne tekovine vezano upravo za tu nepokretnost”.

Dokaz: Zapisnik Drugog osnovnog suda u Beogradu P-2415/00 od 09.01.2002. – Presuda o podeli bračne tekovine P-2028/01. Iz izloženog je jasno da je bračna zajednica između Jovana i Aleksandre prestala 7-8 godina pre podnošenja tužbe za razvod braka koja je podneta 1999. godine, a da su oni u predmetu Drugog osnovnog suda u Beogradu p-2028/01 izvršili deobu imovine stečene u bračnoj zajednici. Tom prilikom Aleksandri je pripala celokupna imovina stečena za vreme bračne zajednice. Predmet navedene deobe nije bio sporni stan jer on nije ni stečen u bračnoj zajednici između Jovana i Aleksandre. Stečen je 7-8 godina nakon što je bračna zajednica prestala. Zbog toga se taj stan nije smatrao zajedničkom imovinom stečenom u bračnoj zajednici bez obzira na datum formalnog prestanka braka (2002. godine) po tužbi podnetoj 1999. godine.

kurir.rs

Bonus video: