EKONOMIJA IZ Bujanovca
Општина Бујановац припада Пчињском округу и простире се на територији од 461км2. Може да буде изузетно интересантна средина за инвестирање јер је у средишту комуникационих правца, непосредно поред друмске и железничке магистрале на међународном коридору Е-10 који повезује Београд – Скопље –Солун – Атину. Добар положај општине појачава близина три међународна аеродрома, Ниш 136 км, Скопље 70 км и Приштина 105 км. Предност је и близина граничног прелаза са Македонијом, Чукарка – 23 км.
Јug za život dug. Buјanovac. Kao neka vrsta prirodnog nastavka. Isprepletani su ovde ekonomiјa i istoriјa, svet јe povezan krvnim i priјateljskim sponama.
Bujanovac je nešto posebno. Ovde nastaje Južna Morava. Ovde su plodne zemlje oko te Morave
najprostranije.
Da krenemo redom.
Krševica. Znalo se, odvajkada, da je to bilo ljudsko stanište, čak, tvrđava. Zato Kale Krševica. I stvarno, aheolozi svakim danom istraživanja nalaze nove, fantastične dokaze da je ovo bilo važno utvrđenje Aleksandra Makedonskog, njegovog oca Filipa drugog, i mnogo pre Filipa… Izuzetno očuvani, bogati tragovi helenske kulture, ovako daleko na severu. Koliko da se vidi koliko je ovo bio važan kraj, još u ta vremena. Šta, na primer, ako je lično Aleksandar, dok još nije postao Veliki, u kantini čiji su ostaci pronađeni, dakle u prastarom ugostiteljskom objektu, u podgrađu ispod akropolja Krševice pijuckao vino sa svojim učiteljem Aristotelom…
Kažu, zahvaljujući toj, ”grčkoj” prošlosti, ljudi u Bujanovcu se rađaju sa smislom za trgovinu. Zapisano je, pre sto i pedeset godina se odavde izvozilo i po 30.000 tovara kudeljnih konopaca. Kudelja je proizvod konoplje. A konoplja je ovde, beležili su zgranuti putnici, rasla preko glave konjaniku! I, beležili su da su u ovom kraju seljanke na svojim drvenim razbojima proizvodile ”mekana, tanka i – nepoderiva” platna od konoplje! I za domaću upotrebu, i za izvoz. Drugi važan proizvod, tkački i gajtandžijski, bila je svila. Hiljade kilograma čaura svilene bube se izvozilo do Venecije i drugih italijanskih gradova iz ovog kraja, a opet je ostajalo dovoljno da se svilenim gajtanima i kićankama, u gustim redovima, ukrašavaju devojačke i nevestinske haljine. I tako, zalazili su evropejski trgovci duboko u teritoriju Turske carevine, i stoga nije čudo što se Bujanovac razvio u gradić, sa, još u ono vreme, mnogim evropskim obeležjima. Kafane, svratišta i hoteli po evropskim uzorima, sa imenima ”Evropa”, ”London”, ”Oaza”…
Ko se malo zadubi u narodnu nošnju u okolini Bujanovca, bilo da su u pitanju stanovnici sela iz ravnice, ili planinci, videće bogatstvo. Bogatstvo u lepoti materijala, bogatstvo duha u slaganju boja, u izradi… I posebnu eleganciju, i žena i muškaraca, odevenih u ove, samo za praznike i svečanosti rađene odore, po uzorima starim hiljade godina. I sve je proizvod njihovih ruku. Od sirovina za materijal… A priroda je ovde više nego izdašna. U okolini Bujanovačke Banje, u selima, lekovite vode izviru same. Njima se zalivaju bašte! Neki od izvora su toliko bogati mineralima da ne mogu da služe za napajanje stoke. A negde, probaćete mleko i mlečne proizvode ”od mineralne vode”. Bivoli su ovde oduvek bili na velikoj ceni. Ova ogromna, jaka goveda su u isto vreme i veoma nežna. Zimi ih treba posebno utopljavati, leti – svaka bivolja zaprega ima poseban sud u opremi, da se bivoli polivaju vodom, da se rashlade. Ne treba ni pominjati da je bivolje mleko izuzetno jako, i prema tome, zdravo… A kad je već reč o bivolima, i dosta mlada, ali već nadaleko čuvena Bujanovačka Banja je izrasla na mestu zvanom ”Bivolje blato”.
Neka vrsta blatnog jezera, nastala od izvora termomineralne vode u sred ravnice ispred Bujanovca vekovima je služila kao divlja banja. Pomnijim ispitivanjem sedamdesetih godina prošlog veka potvrđena su izuzetna svojstva te vode i visokomineralizovanog blata, i sagrađena je velika, savremena banja. Oko nje je odmah niklo i veliko naselje ispred Bujanovca. I još jedan kuriozitet: malo je mesta na svetu gde ugljen-dioksid izbija slobodno iz zemlje tako čist, i u tolikim količinama, kao ovde. Zbog toga, pri flaširanju, mineralne vode iz ove banje se obogaćuju ”svojim ličnim” CO2. Taj ugljen-dioksid se u banji koristi i pri lečenju: ubrizgava se, pod kontrolom lekara, potkožno, bolesnicima koji imaju problema sa perifernom cirkulacijom. Stoga u Banji ponosno kažu da je Bujanovačka Banja ”tri banje u jednoj”, a ta tri prirodna faktora su moćna lekovita voda, visokomineralizovano lekovito blato, koje se izvozi i u Italiju gde služi u kozmetičkoj industriji, i lekoviti gas.
Za ovu banju, ne bez razloga, kažu da podmlađuje. A zvanično, ovde se sa velikim uspehom tretiraju razne vrste reumatskih obolenja, obolenja krvnih sudova i srca, migrene, neke vrste kožnih obolenja, čak i neke vrste psorijaze, neka ginekološka stanja, s uspehom se oporavlja posle operacija, povreda kostiju i mišića, dugih ležanja… koristeći pri tome ”jednu”, ”dve” ili ”sve tri banje” u kombinaciji. Uz to, gostima su na raspolaganju sportski tereni i razni oblici zabave.Osim toga, Bujanovac je, o opštini je reč, zdrav i lekovit i zbog činjenice da je ovde klima blagotvorna, zemlja, vazduh i vode nezagađeni, hrana proizvedena na plodnoj zemlji kojoj ne trebaju veštačka đubriva… Tradicija bogate nacionalne trpeze ovde se i dalje neguje, običaji se čuvaju. Otud i veliki međunarodni festival folklora, svake godine. A na tri mesta, veoma blizu jedno drugom, flaširaju tri vrste mineralne vode. Počev od one sa selenom, u ”Hebi”, pa u Banji…
Bujanovačko jezero, kao i sve reke u tom kraju, s razlogom mami sportske ribolovce. Lovište na Rujenu obiluje raznim vrstama divljači, i visoke i niske, a kada je sezona pečuraka, na pojedinim delovima Kozjaka gazite po njima kao po tepihu… Naravno, ima u izobilju aromatičnih i lekovitih trava…
Osim u samoj Banji i privatnom smeštaju oko nje, putnik se može odmoriti i u motelu ”Bujanovac”. A jedan deo prelepih konaka manastira Sv. Prohor Pčinjski koristi se i kao i luksuzan turističko – kongresni objekat. Sam manastir, posvećen pustinjaku i čudotvorcu Prohoru, jednom od četiri apostola hrišćanstva u ovim krajevima, od HI veka, kada ga je podigao Roman IV Diogen, vizantijski car, a pre toga zapovednik ovih krajeva, slovi i kao ”Mali Jerusalim”. Toliko je važno bilo, i ostalo, doći tu na hodočašće. Najstarije očuvane, prelepe freske, iz XIV su veka. No, kako je manastir trpeo požare, razaranja, pljačkanja…. mnogo toga je nestalo. Zna se, ipak, da je u njemu radila i štamparija, i škola, da je bio rasadnik kulture i znanja. I veoma važno kultno mesto u koje se dolazilo sa širokog prostora, od Niša do Soluna… I sada se, dva puta godišnje, nepregledne mase sveta skupljaju kod manastira: na dan Svetog Jovana – Ivanjdan, ili Sveti Jovan Biljober, i na dan Svetog Prohora, prvog novembra. Ovog svetitelja poštuju pripadnici svih naroda i vera u ovim krajevima, i veruju u njegove čudotvorne moći. Manastir je lepo uređen, i ima bogatu riznicu dostupnu oku posetilaca, a dugo je bio i jedini manastir u Srbiji koji je okupljao koloniju slikara – specijalista za ikone. Na manje od sat hoda od manastira, u hrastovim šumama planine Kozjak, u kanjonu jedne rečice, nalazi se mala pećina – isposnica u kojoj je Sveti Prohor obitavao preko 30 godina, izbegavajući ljudsko društvo. Tu je i umro, a sudeći po svećama i darovima, njegovi poštovaoci često obilaze isposnicu. Neposredno iza manastira je granični prelaz prema Makedoniji. Drugi, magistralni pravac, kojim i put i pruga iz Bujanovca nastavljaju ka Preševu, ide ka graničnom prelazu Čukarka, i iza njega, ka Skopju…
Petar Jovanovic o641196764