POSLEDICE OD BREGZITA
Posledice Bregzita: Cene hrane će porasti, moguće promene na tržištu rada
Izvor: Reuters/Peter Nicholls
Britanske kompanije upozorile su da će cene hrane porasti i da će doći do promena na tržištu rada, nakon što je ministar finansija Sadžid Džavid rekao da Britanija više neće poštovati propise EU nakon Bregzita.
Džavid je za list “Fajnenšel tajms” rekao da Britanija neće poštovati propise nakon Bregzita, apelujući da se kompanije prilagode.
“Neće biti nikakvog usklađivanja, nećemo poštovati propise, nećemo biti na jedinstvenom tržištu i nećemo biti u carinskoj uniji”, rekao je Džavid.
Džavid nije precizirao koje propise EU želi da odbaci, ali je rekao da će neke kompanije imati koristi od Bregzita, a neke neće. On je naglasio da Ministarstvo finansija neće podržati proizvođače koji i dalje posluju u skladu sa propisima EU, jer su kompanije još 2016. godine znale da će Britanija napustiti EU.
Federacija za hranu i piće (FDF) saopštila je da će najvjerovatnije doći do rasta cena hrane na kraju ove godine. Tim Rajkroft iz Federacije za hranu i piće rekao da je važno da je Vlada istinski razumela koje će biti posledice za industrije kao što je ova u slučaju promena trgovinskih uslova, prenio je BBC.
Konfederacija britanske industrije saopštila je da za mnoge firme usklađenost sa propisima EU znači podršku novim radnim mestima.
Automobilska, farmaceutska i industrija lekova upozorile su Vladu prošle godine da će nepoštivanje ključnih propisa EU biti veoma štetno.
Britanski jedanaestomesečni period tranzicije počinje odmah nakon što London istupi iz EU 31. januara.
Posle Bregzita građani EU imaće isti status u Britaniji kao i ostali imigranti
Izvor: Frank Augstein/Pool via REUTERS
Britanski premijer Boris Džonson najavio je da će, nakon isteka sporazuma o slobodnom kretanju u januaru 2021. godine, Velika Britanija na isti način tretirati građane EU i imigrante iz drugih delova sveta.
“Kako izlazimo iz EU imamo priliku za jedan novi pošten odnos kako bi osigurali da su svi koji dođu ovde budu tretirani na isti način. Naš imigracioni sistem biće izjednačen”, naveo je Džonson u saopštenju.
Iznoseći detalje imigracione politike nakon “Bregzita”, Džonson je najavio da će građani zemalja EU morati da čekaju pet godina pre nego što steknu pravo pristupa socijalnoj pomoći i moraće da dodatno plate za zdravstvene usluge.
Pristalice nezavisnosti Škotske na ulicama Glazgova, traže novi referendum
Izvor: REUTERS/Russell Cheyne
Desetine hiljada pristalica škotske nezavisnosti od Britanije izašlo je na ulice Glazgova tražeći drugi referendum o samostalnosti, objavio je “Skaj njuz”.
Škoti su izašli na ulice uprkos lošem vremenu i kiši, pa se mogao vidjeti i transparent na kome je pisalo “Radije ću biti na kiši nego u Ujedinjenom Kraljevstvu”.
Šetnju je organizovao pokret “Svi pod jednu zastavu”, a planirani su i skupovi narednih meseci.
Ovo je prvi marš od kada je Škotska nacionalna partija na izborima prošlog meseca osvojila 48 od 59 mesta u parlamentu. Prvi referendum o nezavisnosti Škotske bio je 2014. godine, kada je 55 odsto glasača izabralo ostanak u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva.
Međutim, pozivi za novim referendumom sve su jači nakon glasanja o Bregzitu kada je Škotska glasala u korist ostanka u EU. Lider SNP-a Nikola Stardžen rekla je da Škotska ne smije biti izuzeta iz EU protiv svoje volje.
Britanija će primati samo visokokvalifikovane strance, ostale ako zatreba
Izvor: Reuters/Peter Nicholls
Britanski premijer Boris Džonson predstavio je plan o migracijama koji bi trebalo da stupi na snagu posle “Bregzita”, a čiji je cilj smanjivanje broja nekvalifikovanih migranata.
Plan podržava prijem visokokvalifikovanih stranaca, ali ograničava broj niže obrazovanih migranata. Britanski ministar unutrašnjih poslova Priti Patel rekla je da će ovaj plan smanjiti migracije i da će biti uspostavljen pošteniji sistem koji će da privuče najpametnije i najbolje ljude iz celog sveta.
“Referendum o napuštanju EU bilo je glasanje za vraćanje kontrole nad našim granicama. To je upravo ono što će Vlada konzervativaca učiniti i to tako što ćemo okončati Bregzit i slobodu kretanja”, rekla je Patelova i dodala da će migracije konačno biti pod “demokratskom kontrolom”.
Plan je sačinjen po ugledu na australijski sistem bodova kako bi ekonomija države bila efikasnija, pišu britanski mediji. Planira se uvođenje sistema bodovanja po različitim osnovama i kriterijumima, koji migrante svrstava u tri kategorije.
Prvu takozvanu brzu kategoriju činili bi preduzetnici, investitori, visokokvalifikovani radnici koji su već prihvaćeni ili afirmisani u tom pogledu. U ovoj kategoriji neće biti nikakvih limita po pitanju dozvoljenog broja migranata koji mogu da uđu u zemlju.
Drugu kategoriju činili bi kvalifikovani medicinski radnici kao što su lekari i različito medicinsko osoblje koje dolazi u Britaniju na poziv poslodavca. U ovoj kategoriji proces izdavanja vize biće ubrzan uz smanjenu taksu.
Treća kategorija obuhvata nižekvalifikovane ili nekvalifikovane radnike koji bi imali dozvolu ulaska samo u slučaju da na britanskom tržištu rada dođe do manjka tih kadrova. U te radnike, na primer, spadaju sezonski radnici u poljoprivredi. Za njih će sve vize biti vremenski ograničene, a migranti će morati da plaćaju zdravstvenu naknadu za svaku godinu svoje vize, osim ako u međuvremenu ne reše svoj status.
Ovaj plan, koji će biti usvojen tek posle 2022. godine predviđa i usvajanje formalnog programa razmene sa vladama Australije i Kanada u smislu podele najboljih praksi ovih zemalja.
Predviđeno je i osnivanje supervizorskog tela, odnosno savetodavne komisije za migracije, koja će podnositi izveštaj na godišnjem nivou sa predlozima za smanjenje ukupne migracije i jačanje produktivnosti zemlje.
Džonson je u više navrata govorio o nezakonitoj i nekontrolisanoj migraciji, insistirajući da migranti u Britaniji moraju da nauče engleski jezik.