Sterilitet
NEPLODNOST I POSLE TRUDNOĆE Brojni parovi suočavaju se sa SEKUNDARNIM STERILITETOM, a evo šta to znači
- Saveti Javorke i Petra za oplodnju lekovitim biljem i drugim pomagalima 0112418228 i 0641196764 viber 0695497340 www.pregled.com
Čak 11 odsto žena u Srbiji koje su rodile jedno dete imaju problem da ponovo zatrudne, pokazuje statistika. Ovaj, takozvani sekundarni sterilitet, čini polovinu svih slučajeva neplodnosti u našoj zemlji.
Stručnjaci tvrde da se parovi koji već imaju dete ređe obraćaju lekaru, zato što smatraju da je sa njima sve u redu. Iako je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) počeo da finansira i vantelesnu oplodnju za drugo dete, na to nemaju pravo parovi koji su jedno dete dobili prirodnim putem, čak iako se kod njih pojavio sekundarni sterilitet.
Kako za “Blic” objašnjava specijalista ginekologije i akušerstva i subspecijalista steriliteta i fertiliteta dr Božana Stepanov, činjenica da je neka žena zatrudnela u prošlosti ne garantuje da će ponovo začeti prirodnim putem jer postoji ne tako mali broj parova kod kojih nakon prve, potpuno uredne i lako ostvarene trudnoće, sledi dugi niz pokušaja i teško ostvarivanje sledeće trudnoće, pa se ti parovi susreću sa problemom sekundarnog steriliteta.
Dr Božana Stepanov kaže da većina parova odlaže da potraži pomoć, jer pretpostavlja da neplodnost ne može njima da se dogodi, da su u pitanju prolazne teškoće.
– Oni čekaju duže od preporučenih godinu dana za žene mlađe od 35 godina, odnosno čekaju više od šest meseci koliko se savetuje ženama starijim od 35 godina. Čak i oni koji su prvi put imali problem da ostvare trudnoću, smatraju da su izlečeni i da nema potrebe da ponovo odlaze na preglede. Naravno, tu su i rizične grupe u koje spadaju parovi koji su imali trudnoću nakon vantelesne oplodnje (VTO), tu je i problem muškog steriliteta, a tu su i oni koji boluju od nekih hroničnih bolesti (naročito partnerka), poput hipertenzije, dijabetesa, oboljenja štitne žlezde. U rizične grupe spadaju i žene koje su imale neku od operacija u međuvremenu ili su započele neku terapiju, kao i žene starije od 35 godina kod kojih je došlo do poremećaja menstrualnih ciklusa. Takođe, gojaznost, pušenje, konzumiranje alkohola, mogu da dovedu do ozbiljnih problema sa začećem – upozorava dr Stepanov.
Prema njenim rečima, stres predstavlja u ovakvim situacijama ozbiljnu kočnicu jer se parovi osećaju mnogo izolovanije nego oni parovi koji su od početka suočeni sa sterilitetom.
– Često imaju problem i sa nerazumevanjem okoline jer ih neretko pitaju zašto je važno da imaju još dece. Doduše, neki od njih su se suočili sa sterilitetom i prvi put pa donekle znaju šta da očekuju, ali, nažalost, to ne umanjuje bol i stres. Svakom paru koji se suočava sa sterilitetom trebalo bi obezbediti kontakt i tretman kod psihologa jer bi na taj način ceo tim lakše prolazio kroz postupak – smatra dr Stepanov.
Ona objašnjava da dijagnostika sekundarnog steriliteta podrazumeva iste dijagnostičke procedure, kao i kod parova koji prvi put pokušaju da ostvare trudnoću, s tim da je olakšavajuće to da je prethodna trudnoća pokazatelj da problem kod tog para obično nije ozbiljan, niti nerešiv.
– Najčešće se uz samo malu pomoć ili modifikaciju životnih navika može ostvariti željena trudnoća u takvim slučajevima. Međutim, odlaganje ispitivanja uzroka često znači nižu stopu uspeha lečenja jer neki uzroci neplodnosti mogu vremenom da se pogoršaju i tako smanje šanse za trudnoću – ističe naša sagovornica.
Ko ima pravo na VTO
Parovi koji se bore sa sterilitetom i koji su prvo dete dobili vantelesnom oplodnjom sada mogu uz finansijsku podršku RFZO da pokušaju da dobiju i drugo dete na ovaj način. Kriterijumi koji moraju da se ispune su da žena do 42 godine u momentu podnošenja zahteva ima pravo na dva VTO pokušaja i jedan krioembriotransfer, koja u postojećoj zajednici (bračnoj, odnosno vanbračnoj) ima jedno dete dobijeno u postupku VTO na teret RFZO ili o sopstvenom trošku. Na teret RFZO obezbeđuje se i zamrzavanje embriona i to u tri slamčice do šest embriona, maksimum dva embriona u jednoj slamčici, sa rokom čuvanja do pet godina.
Da bi im novi postupak bio odobren, par mora da ispunjava kriterijume, kao i kod prethodnog apliciranja za postupak biomedicinski potpomognutom oplodnjom (BMPO). Treba da budu supružnici, odnosno vanbračni partneri kod kojih su iscrpljene druge mogućnosti lečenja neplodnosti. Žene koje imaju neplodnost i pored odgovarajućeg lečenja i žene do 42 godine života u momentu podnošenja zahteva takođe ostvaruju pravo uz uslov da im je očuvana funkcija jajnika i da imaju normalan indeks telesne mase žene, manji od 30. Za postupak su podobni i svi oblici subfertiliteta muškarca uz postojanje živih ili morfološki ispravnih spermatozoida u ejakulatu.
Kod postupka za drugo dete – partneri dokazuju da imaju jedno dete iz BMPO tako što prilažu otpusnu listu novorođenčeta kao dokaz da je dete dobijeno uz pomoć BMPO. Oba partnera potpisuju i izjavu o izboru klinike, eventualnom zamrzavanju embriona, nakon čega treba da prođu i Komisiju za BMPO u jednoj od tercijarnih zdravstvenih ustanova. Pravo na dobijanje drugog deteta iz postupka VTO nemaju parovi koji su prvo dete ili decu dobili prirodnim putem, kao ni oni koji su u prethodnom VTO postupku dobili blizance.