Ishrana i depresija: Mediteranska dijeta može da poboljša raspoloženje

0Piše: BBC News na srpskom26. septembra 2018. 16.59

Mediteranska ishrana može da pomogne u sprečavanju depresije, tvrdi se u najnovijem istraživanju.

Ipak, stručnjak za metaboličku medicinu kaže da su potrebni strožije, konretne studije, koje bi potvrdile dokaze o potencijalnoj vezi ishrane i depresije.

Rezultati, koji su objavljeni u časopisu Molecular Psychiatry, nastali su na osnovu 41 studije, koje su objavljene u poslednjih osam godina.

Ishrana koja se sastoji od voća, povrća, žitarica, ribe, orašastih plodova i maslinovog ulja, koja je najviše zasnovana na biljkama, sa malo mesa i mlečnih proizvoda – izgleda da podiže raspoloženje.

Doktorka Kamil Lasal, koja je istraživala ovu vezu sa kolegama na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekla je da su dosadašnji dokazi pokazali da hrana koju jedemo može da smanji rizik od depresije. Dodaje da ipak ne postoji konkretan klinički dokaz.

Hrana i raspoloženje

Objasniti vezu između raspoloženja i hrane je teško.

Postoji mnogo drugih faktora koji mogu biti uključeni.

• Depresija može prouzrokovati gubitak apetita, a neko ko se oseća loše o sebi može i da misli tako
• Srećni ljudi najverovatnije vode zdraviji način života (na primer – ne piju previše alkohola, za koji se zna da utiče na depresiju)
• Moguće je da loša ishrana – sa puno šećera i visoko prerađene hrane – povećava rizik od depresije, što znači da je eliminisanje ove hrane važno

Bez strogo kontrolisanih ispitivanja, i dalje nije jasno kakav je uticaj mediteranse dijete.

„Potrebno je više analiza„

Profesor Navid Satar, koji predaje metaboličku medicinu na Univerzitetu u Glazgovu, preporučio je da nauka pristupi ovim rezultatima sa ‘ozbiljnom dozom opreza’.

„Zdrava ishrana je dobra iz brojnih razloga, ali potrebni su konkretni dokazi pre nego što kažemo da je dijeta bogata biljkama dobra i za mentalno zdravlje“, rekao je on.

„Jedini način da dokažete da li su te veze stvarne jeste da sprovedete velika nasumična ispitivanja kod ljudi koji su u opasnosti od depresije. Takva istraživanja su teška, ali bi rezultati bili izrazito vredni“.

Stiven Buklej, iz Fonda za mentalno zdravlje Majnd, rekao je da je dobar savet da jedemo zdravo hranu, da redovno vežbamo i smanjimo proizvode koji menjaju raspoloženje, kao što su šećer, kofein i alkohol.

Proverite da li unosite dobre kalorije

Kako izgleda selo u Srbiji koje živi od paprike

„Široko je prihvaćeno stanovište da postoji jaka veza između onoga što jedemo i kako se osećamo, s nivoom šećera u krvi koji utiče na naše raspoloženje i energiju.

„Oni koji su depresivni ili anksiozni će se verovatno teže fokusirati na zdravu ishranu ili će pokušati sa neuspešnim strategijama suočavanja, poput droge ili alkohola.

„Ako je to slučaj, možda će imati koristi od drugih oblika lečenja, kao što su lekovi ili psiho terapija.“

Istraživanje koje je ispitivalo tradicionalnu mediteransku ishranu je pokazalo da je moguće smanjiti rizik od bolesti poput dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritisaka i povišenog holesterola, koji su svi faktori rizika za bolesti srca. Istraživači su takođe utvrdili da ljudi koji se hrane na mediteranski način mogu da žive duže.

Tipična mediteranska dijeta uključuje puno povrća, voća, mahunarki, žitarica i proizvoda od žitarica, na primer hleb, testeninu i smeđi pirinač. Takođe sadrži i umerene količine ribe, belog mesa i nekih mlečnih proizvoda.

Kombinacija svih ovih elemenata čini se da doprinosi zdravijem životu, ali jedan od ključnih aspekata je uključivanje zdravih masti.

Истраживање: Срби и Албанци – не воле се, а не познају се

СРЕДА, 26. СЕП 2018, 13:54 -> 19:39

ИЗВОР:ТАНЈУГ

Две трећине Срба има негативан став према Албанцима, као и две трећине Албанаца према Србима, иако само петина Срба лично познаје неког Албанца и свега шест одсто Албанаца има познаника међу Србима, показало је најновије истраживање агенције “Фактор плус”.

Ово истраживање агенција “Фактор плус” урадила је, иначе, за потребе Новинске агенције Танјуг, а поводом ширег пројекта “Срби и Албанци – којим путем даље”, који Танјуг реализује у сарадњи са албанском новинском агенцијом АТА и уз подршку Амбасаде Краљевине Норвешке.Припремила Сања Љубисављевић

Истраживање је објављено у августу, на узорку од 1.000 испитаника у Србији, без Косова и Метохије, и 1.000 у Албанији.

Реч је, иначе, о првом таквом, компаративном испитивању јавног мњења у две земље на тему “Однос српског и албанског народа, перспектива тог односа, тачке спорења, могућности и поља сарадње”.

Резултати испитивања су показали да већина Срба и Албанаца не познаје лично припаднике другог народа. На питање какав став имају једни према другима, 64 одсто Срба се изјаснило да има негативан став према Албанцима, док се 59 одсто Албанаца изјаснило да има негативан став према Србима.

Одговори на питање о којем народу у окружењу имају најнегативније мишљење, били су нешто другачији.

Најнегативније мишљење, када је реч о народима у окружењу, Албанци убедљиво имају према Србима, чак 68 одсто, док Срби то осећање имају пре свега према Хрватима, 45 одсто.

Док на листи српских испитаника Албанци заузимају друго место са 33 процента негативних мишљења, Албанци после Срба најнегативније мишљење имају према Црногорцима – 13 одсто.

Када је реч о позитивним мишљењима, грађани Србије највише воле Грке 43 одсто, а Албанци Италијане – са само једним процентом више.

Код грађана Србије следе Црногорци и Македонци, за које се определило 20, односно 18 одсто, а код Албанаца Грци са 22 процента, па онда Црногорци са 16 одсто позитивних одговора.

Срби и Албанци једни друге описују као агресиван народ

Када се упореде ставови Срба и Албанаца уочава се такође незаинтересованост и једних и других за међусобне односе, а занимање показује тек 24 одсто грађана Србије и свега 15 одсто грађана Албаније.

Истраживање показује и да негативан став према грађанима Албаније има највише Срба од 30 до 39 година, њих 73 одсто, док су најнегативнији према Србима Албанци старости од 25 до 29 година, њих 74 одсто.

Срби и Албанци једни друге описују као агресиван народ, док истовремено наводе да два народа немају никаквих сличности.

Као агресивне, Србе је описало 57 одсто Албанаца, док је исто мишљење о Албанцима доминантно код 51 одсто Срба.

Половина Срба и Албанаца сматра да између два народа нема никаквих сличности, што мисли 50 одсто грађана Албаније и 47 одсто грађана Србије, а највећом сличношћу и једни и други сматрају географску припадност.

Тако мисли 39 одсто Срба и 41 одсто Албанаца, док најмање сличности виде у васпитању, за које се изјаснило свега три одсто Срба и исто толико Албанаца.

Непожељне колеге и комшије

Истраживање показује и да већина Срба и Албанаца нема ништа против да припадници другог народа посете њихову земљу, на шта пристаје 73 одсто Срба и 80 одсто Албанаца.

Највећи број грађана Србије који би посетили Албанију има завршен факултет, њих 84 одсто, док је за два процента више високообразованих Албанаца који би дошли у Србију.

С друге стране, много мање Срба и Албанаца би пристало да припадници другог народа живе у њиховој земљи, те су Срби као суграђани пожељни за 29 одсто грађана Албаније, док 33 одсто Срба нема ништа против да Албанци живе у Србији.

Такође, половина Срба и Албанаца изјаснила се да не би пристала да ради са Албанцем, односно Србином.

За већину Срби и Албанаца припадници другог народа нису ни пожељне комшије, те 74 одсто Срба изричито одбија да им комшија буде Албанац, док 71 одсто Албанаца не жели Србина за суседа.

Чак 85 одсто испитаника старијих од 60 година из Србије не би пристали да буду комшије са Албанцима, а исто о Србима одговара четири одсто мање испитаника истог узраста у Албанији.

Ставови о браку још негативнији

Осим што једни друге сматрају непожељним комшијама и колегама на послу, Срби и Албанци имају још негативнији став када је у питању брак.

Чак 92 одсто испитаника из Србије не би пристало на брак са Албанцем или Албанком, док је о браку са Србином или Српкињом негативно одговорило 85 одсто албанских испитаника.

Ако би имало прилику да туристички посети Албанију, то би учинило само 14 одсто Срба, док би 17 одсто Албанаца дошло у Србију као туристи.

Да посете Албанију из Србије највише одбијају испитаници који су завршили само основну школу, њих 80 одсто, а против туристичке посете Србији највише је оних који имају од 25 до 29 година (63 одсто) и оних са основном школом (63 одсто).

Нешто више од половине Срба сматра да Албанија није сигурна дестинација за летовање, њих 56 одсто, док о Србији исто мисли два процента мање Албанаца.

Такође, близу половине и Срба и Албанаца изјаснили су се да не би посетили манифестацију или догађај који организују Албанци, односно Срби.

О односу два народа

Када је реч о међусобном односу два народа, Срби и Албанци га објашњавају на различите начине.

Скоро половина Срба (45 одсто) сматра да је њихов однос према Албанцима последица стања на Косову и Метохији, док нешто мање Албанаца (39 одсто) сматра да су за то пресудни историјски догађаји.

Истовремено, половина грађана Србије и Албаније сматра да је добар однос два народа важан за обе земље, што мисли 47 одсто Албанаца и 57 одсто Срба.

Упоређујући садашње односе Срба и Албанаца у односу на период од пре пет година, скоро половина Срба (47 одсто) сматра да ту нема великих промена, а исто мисли три петине Албанаца (57 одсто).

У нешто већем проценту, и Срби и Албанци сматрају да се однос две земље у будућности неће битно мењати, у шта верује 67 одсто Албанаца и 63 одсто Срба.

Ипак, да би боља сарадња Албаније и Србије донела Албанији неопходне промене, верује 41 одсто Албанаца, а њих 38 одсто мисли да би то побољшало економску ситуацију, док је за проценат мање оних који сматрају да боља сарадња не би ништа добро донела.

С друге стране, трећина Срба је у уверењу да би боља сарадња са Албанијом Србији донела стабилност, исто толико мисли да би то побољшало спољнополитичку ситуацију Србије, док 17 одсто Срба сматра да та сарадња не би ништа донела.

На питање о заједничким циљевима две земље, половина Срба и три петине Албанаца (58 одсто) рекло је да их Србија и Албанија немају, док је трећина Срба (34 одсто) и Албанаца (31 одсто) као заједнички циљ навела улазак у ЕУ.

Док су три четвртине Срба (72 одсто) сагласне са тврдњом да су односи Срба и Албанаца кључни за стабилност региона, исто мисли тек две петине Албанаца (44 одсто).

Међутим, Срби и Албанци имају приближно иста гледишта када је реч о томе да ли су односи два народа кључни за просперитет две земље, а са том тврдњом је сагласно 53 одсто Срба и 45 одсто Албанаца.

Грађани Србије и Албаније су готово сагласни у оцени утицаја политичара на однос два народа, те 60 одсто Срба и 56 одсто Албанаца сматра да политичари имају негативан утицај, а свега 12 одсто Срба и 13 одсто Албанаца мисли позитивно о утицају политичара.

Чак 84 одсто Срба сматра да је Косово основни камен спотицања у односима српског и албанског народа, док је нешто више од половине Албанаца (54 одсто) сагласно са том констатацијом.

О Косову и Метохији

Када је реч о Косову и Метохији, 83 одсто Албанаца сматра да Србија треба да призна независност Косова у замену за хитан пријем у ЕУ и економску помоћ Србији, док то мисли само четири одсто грађана Србије, а за четвртину Срба (26 одсто) најприхватљивији је став да Србија треба да чека повољнији спољополитички моменат.

Више од половине Албанаца, њих 58 одсто, верује да економско-политичка сарадња Србије и Албаније не би могла да допринесе бољим односима са Русијом, а половина Срба је сагласна са ставом Албанаца.

Такође, трећина и Албанаца и Срба сматра да економско-политичка сарадња Србије и Албаније не би допринела бољим односима са САД, а нешто више од трећине Срба и Албанаца дели исто уверење по питању бољих односа са ЕУ.

Када је реч о Русији и њеном уплитању у однос Србије и Албаније, ту се уочава разлика у ставовима Срба и Албанаца.

Док 42 одсто Срба сматра да би Русија побољшала односе Србије и Албаније, 65 одсто Албанаца не мисли тако.

Разлике у ставовима уочавају се и када је реч о уплитању САД у однос Србије и Албаније, те две трећине Срба (66 одсто) сматра да однос две земље не би био бољи у том случају, док нешто мање Албанаца (61 одсто) мисли да би умешаност САД побољшала тај однос.

Грађани Србије и Албаније нису сагласни ни по питању умешаности ЕУ у однос Србије и Албаније, те 60 одсто Срба сматра да однос две државе у том случају не би био бољи, док 43 одсто Албанаца мисли супротно.

Највећи број Срба (42 одсто) сматра да би однос Србије и Албаније био бољи ако би се умешала Русија, док већина Албанаца (61 одсто) у том смислу највише поверења има у САД.

Резултати истраживања представљени су данас на конференцији за новинаре у хотелу “Метропол” у Београду, а резултате су коментарисали политички аналитичар, публициста из Тиране Бен Андони, и професор Факултета политичких наука у Београду и заменик председника Центра за спољну политику Драган Ђукановић.

“Доста утемељења на предрасудама” 

Директор Агенције за испитивање јавног мњења “Фактор плус” Владимир Пејић је, представљајући резултате, указао на три проблематичне тачке у тим односима – историјске, религијске и културолошке разлике, проблем Косова и Метохије, те стереотипе који владају.

Пејић је навео да и Срби и Албанци мисле једни за друге да су агресивни и да у њиховим мишљењима доминирају стереотипи, међутим, како је навео, они су једни код других препознали и неке друге добре особине.

“Трећина грађана Србије сматра да су Албанци лојални и вредни. То је добро. Не види се само оно што је негативно. Када је реч о негативним квалификацијама, има доста тога што није лепо ни чути, а при томе није утемељено на подацима већ на предрасудама”, рекао је Пејић.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић оценила је да има разлога за оптимизам кад је реч о односима Срба и Албанаца што, каже, потврђују и резултати истраживања.

Александра Јоксимовић и Бранкица Јанковић

Бјорнстад: Надам се да ће се преговори Београда и Приштине наставити

Норвешки амбасадор Арне Санес Бјорнстад рекао је да у овом тренутку делује да је процес преговора Београда и Приштине у застоју али да се нада да ће се процес наставити и то пре свега на корист обичних људи.

“Као што смо овде чули, Албанци, ма где живели, и Срби, ма где живели, су суседи и односи Косова и Србије ће заправо делимично одлучити о просперитету целог региона”, поручио је Бјорнстад на представљању резултата истраживања.

Јанковићева је, коментаришући резултате овог истраживања, указала на негативну перцепцију која постоји између два народа и доживљај да смо једни другима највећи непријатељи, чему су и политичари доста допринели.

Директорка Центра за спољну политику Александра Јоксимовић истакла је да се много тога ради да се између Београда и Тиране успостави боља комуникација.

“Та комуникација је на много бољем нивоу него што се перципира. Политичари су на том плану направили велики искорак”, рекла је Јоксимовићева.

Публициста и политички аналитичар из Тиране Бен Андони оценио је да не треба трошити време на разлике између Албанаца и Срба већ да треба ставити акценат на сличности.

Међу Србима и Албанцима постоје само три разлике – језик, политика и питање Косова, рекао је Андони и у шали подсетио да су некада саветовали Србима да када долазе у Албанију понсу три суве ствари – суве чарапе, сув новац и суви барут, а да им је данас, као и свима, потребно да понесу само сув новац.

Професор ФПН-а и заменик председника Центра за спољну политику Драган Ђукановић напомиње да је дијалог важан за изградњу бољих односа.

Ђукановић сматра да ће се, када дође до свеобухватног решења Београда и Приштине, амбијент у којем разговарамо са албанским народом променити.

БРОЈ КОМЕНТАРА 3ПОШАЉИ КОМЕНТАР(среда, 26. сеп 2018, 18:52)
anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

Srbi i Albancl

Ma pogledajte sta se godinama unazad desavalo,pa cete videti da su Albanci jos uvek u nekom drugom veku(среда, 26. сеп 2018, 16:22)
anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

Odgovor za “Cista zabluda !”

Licno mi ni jedan Albanac nije nista lose ucinio.
Na radnoj akciji u Zagrebu 1969. godine jednu noc sam spavao u paviljonu (sobi) sa sto Albanaca.
Cestiti Albanci drze zadatu rec.
Medjutim, ne treba zaboraviti: njihovo dugorocno uvecanje populacije dovelo je do otimanja nase teritorije.(среда, 26. сеп 2018, 14:23)
anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

Cista zabluda !

Zasto bi paametan, iko ikada imao nesto protiv nekoga ako mu ovaj nista pod milim Bogom nije nazao ucinio ! Ovaj procenat o kom se ovde govori je produkt losih Politicara, koji Narode huskaju jedne protiv drugi samo iz svojih vlastitih interesa.

Društvo

Bugarski: Ne proterivati latinicu

Predlog izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama još nije video niko od stručnjaka, izjavio je FoNetu profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Ranko Bugarski, koji negira katastrofične scenarije da će ćirilica nestati u bliskoj budućnosti i protivi se proterivanju latinice iz javne upotrebe.2Piše: FoNet26. septembra 2018. 15.29

Foto: Wikipedia

Bugarski je, u okviru serijala Bez rukavica, novinaru Davoru Lukaču rekao i da je izostala i javna rasprava o predloženim izmenama Zakona, koji je odmah prosleđen Vladi. On je zapitao i kakvi će, posle zakonskih izmena, biti njihovi efekti i kako će to sve u praksi da izgleda, „da li će ljudi moći uopšte da se snađu u tome?“

Mnogi ljudi neće znati šta je dozvoljeno, a šta kažnjivo. Uneće nesigurnost, možda i haos u celokupnu pisanu komunikaciju koja je javnog karaktera. Sve što je javno, po ovome bi trebalo da bude na ćirilici, ukazao je Bugarski.

Ko će to da kontroliše, ko će da tuži, za šta će da tuži, koga, ko će da sudi? Sve su to ozbiljna pitanja, predočio je on i konstatovao da nijednu reč o tome nismo čuli.

Bugarski negira tvrdnje o ugroženosti ćirilice, kao razlogu za izmene Zakona, jer ne misli da je to u pitanju, „iako jeste poslednjih decenija deo svog prostora ustupila latinici iz određenih razloga, civilizacijskih i kulturnih“.

Mi slušamo nekad katastrofične scenarije, maltene ćirilica samo što nije nestala u bliskoj budućnosti, da će biti samo na grobljima. Ona će se možda manje koristiti, ali neće nestati, predviđa Bugarski.

Kako je objasnio, za opstanak ćirilice, pored jakog uporišta u Ustavu, jer je zvanično pismo, mnogo je važnije sa praktičnog stanovišta to što je u školskom sistemu.

Ne možete u Srbiji završiti osnovnu školu bez dobrog poznavanja ćirilice. Svi udžbenici su obavezni na ćirilici, nema ih na latinici, osim nekih na jezicima nacionalnih manjina, podsetio je Bugarski.

Njemu je to neuporedivo važnije od toga šta piše u izlozima i kakve su reklame.

Prema oceni Bugarskog, pominjanje da po izlozima u Knez Mihailovoj ulici ili na televizijama ima malo ćirilice daje određenu sliku o njenom nepovoljnom položaju, „sve i da je po sebi tačno, nije najvažnije“.

Ćirilica ima jakih uporišta izvan ove sfere, gde je zagarantovana njena egzistencija, naglasio je Bugarski.

On smatra da se latinica, „kakav god bio njen status u službenoj sferi“, ne bi smela proterivati iz javne upotrebe, što je, kako smatra, poenta predloga za promene Zakona.jezik, latinica, ranko bugarskiBeograd

Komentari (2)

 Notify me of follow-up comments by email.

Notify me of new posts by email.* Sva polja su obaveznaPotvrdi

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

1. Apatrid26. septembra 2018. u 16.16Postovani profesore, ko jos slusa glas razuma u Srbiji?  Odgovori
2. Слободан26. septembra 2018. u 16.46Зашто увек истог питате када се ради о ћирилици? Дошло се дотле да маркетиншки стручњаци предлажу да се рекламни панои исписују ћирилицом јер упада у очи.

Društvo

Prilagođavanje promenama klime

Poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda tri su prioritetne grane koje se moraju prilagođavati klimatskim promenama poruka je sa radionice „Adaptacija na klimatske promene u prioritetnim sektorima“, održane u okviru Nedelje evropske klimatske diplomatije, saopštilo je Ministartsvo zaštite životne sredine.0Piše: FoNet26. septembra 2018. 18.08

Foto: Pixabay/jodylehigh

Projekat pruža podršku Ministarstvu zaštite životne sredine u pripremi nacionalne međusektorske Strategije borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom, kojom će biti uspostavljen strateški okvir borbe protiv klimatskih promena u skladu sa međunarodnim obavezama Srbije i procesom pristupanja EU.

Na radionici su predstavljene tri opcije prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za prioritetne sektore: poljoprivreda (proizvodnja hrane), šumarstvo (proizvodnja energije iz biomase) i vodoprivreda (proizvonja energije iz hidroelektrana).

Uz podršku EU IPA projekta „Strategija klimatskih promena sa akcionim planom“ Ministarstvo je organizovalo na kojoj su predstavljene tri opcije prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za prioritetne sektore: proizvodnju hrane, proizvodnju energije iz biomase i proizvonju energije iz hidroelektrana.

Projekat pruža podršku Ministarstvu zaštite životne sredine u pripremi nacionalne međusektorske strategije borbe protiv klimatskih promena, kojom će biti uspostavljen strateški okvir borbe protiv klimatskih promena u skladu sa međunarodnim obavezama Srbije i procesom pristupanja EU. Kriterijum za izbor prioritetnih sektora zasnovan je na njihovoj ranjivosti na izmenjene klimatske uslove i važnosti za primenu mera ublažavanja klimatskih promena, navodi se u saopštenju.

Srbija je, pprema dosadašnjima analizama i prdviđanjima, posebno ranjiva na uticaj klimatskih promena, a naročito na suše i šumske požare.

Identifikacija najvažnijih mera prilagođavanja, sa efektima do 2030, odnosno 2050. godine, zasnovana je na metodologiji procene rizika, naglašeno je u saopštenju.

Cilj Strategije klimatskih promena sa akcionim planom je identifikacija novih mogućnosti i šansi za industriju, pravaca konkurentnog i održivog razvoja, kao i razmatranje energetske bezbednosti i usaglašavanje nacionalnih politika sa okvirima EU, navedeno je u saopštenju Ministartsva zaštite životne sredine. Ovaj projekta finansira Evropska unija.klima, klimatske promene, poljoprivreda, sumarstvo, vodoprivredaBeograd

Lični stavovi

Sud kaže da lider SNS može nesmetano da iznosi laži o političkim protivnicima

Jedna pravila važe za Vučića, a druga za sve ostale

Viši sud u Beogradu presudio je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić može nekažnjeno da vređa političke protivnike i iznosi neistine o njima, a oni to moraju da trpe.5Piše: Pres služba – Dosta je bilo – Saša Radulović26. septembra 2018. 14.30 Izmenjeno: 14.30

Foto: DJB logo

Povodom tužbe Saše Radulovića protiv Aleksandra Vučića zbog laži izrečenih u emisiji Ćirilica 2014. godine, sud je ocenio da je građanin koji je odlučio da se politički angažuje, kao Saša Radulović 2014. godine, dužan da trpi posledice netačnih informacija.

„Pravilno je postupio prvostepeni sud kada je utvrdio da… posledice po tužioca nisu nastupile, a ovo iz razloga kako je pravilno zaključio prvostepeni sud što je tužilac i sam prilikom saslušanja izjavio da je u to vreme bio predsednik političkog pokreta „Dosta je bilo“, i to je bilo 2014. godine, a da je nakon toga bio prvi čovek i organizator i vođa pokreta koji je glasovima birača ušao u Skupštinu RS, što znači da je na tom planu apsolutno napredovao, i ako u to vreme tužilac nije bio ministar kako je sam izjavio jer je dao ostavku u januaru 2014., on je u to vreme bio imenovani nosilac javne političke funkcije kao predstavnik i predsednik političkog pokreta i kao takav je dužan da trpi iznošenje kritičkih mišljenja koja se odnose na rezultat njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi sa obavljanjem njegove funkcije, bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja, što jasno govori član 8 Zakona o informisanju RS“, stoji u presudi Višeg suda.

Podsećamo, Vučić je u Ćirilici lažno optužio Sašu Radulovića da je kao ministar privrede novinarima BIRN-a dostavio nacrt ugovora države Srbije, Etihada i Jat Ervejz. Sud, međutim, tri godine nije uspeo da nađe Aleksandra Vučića na adresi sve do januara 2018. kada se odvažio da poziv za ročište stavi na oglasnu tablu suda. Ni Vučić, ni njegov advokat, se nijednom nisu pojavili na ročištu. Dokazi su izvođeni, ali Vučić nije dao odgovor na tužbu, što je morao po zakonu. Umesto njega, njegovom „odbranom“ se bavio sud.

Saša Radulović nikada nikome nije dao nikakve nacrte ugovora ili ugovore ili memorandume ili bilo kakve dokumente kojima je imao pristup kao ministar privrede, pa ni nacrte štetnih tajnih ugovora između države Srbije, JAT-a i Etihada. Ni posredno ni neposredno.

Na sudu je posvedočio i novinar BIRN-a Slobodan Georgiev koji je rekao da nije dobio ugovor od Saše Radulovića. „U to vreme je lično poznavao Radulovića, ali je izjavio u to vreme mu nije poverio nikakvu informaciju vezano za tim poslom“, navodi se u presudi šta je Georgiev rekao pred sudom. Georgiev je u to vreme inače lično poznavao i Aleksandra Vučića.

Sud je, međutim, ovaj precizan iskaz Georgieva ocenio kao „neodređen i dat na bazi pretpostavki“.

Presuda koju je donelo sudsko veće u sastavu Zorica Veljić, Zoran Rogić i Vesna Damjanović znači da sud predsednika Vučića smatra suverenom koji poštuje zakon samo kad on hoće, i da od njegove volje zavisi da li će se osnovna ljudska prava poštovati. Faktički, jedna pravila važe za Vučića, a druga za sve ostale građane. Tačno je da nosioci političkih funkcija moraju da imaju veći nivo trpeljivosti prema kritičkom mišljenju, ali ne tako da drugi nosilac javne funkcije može da laže i vređa bez mogućnosti da svoja prava zaštite pred sudom. Sud je konstatovao da Saša Radulović nije dokazao da je pretrpeo štetu od laži Aleksandra Vučića.

Stavom da nosioci javnih i političkih funkcija nemaju pravo na zaštitu od netačnih informacija i potpunih fabrikacija, postupajući sudija je i sve svoje kolege stavio van pravne zaštite dozvolivši da bilo ko neometano plasira izmišljotine i laži o sudijama, njihovom porodicama i predmetima.

Povodom presude Višeg suda, Saša Radulović će kao prvi korak uložiti žalbu Ustavnom sudu. Zatim će preduzeti i sva druga pravna sredstva koja mu stoje na raspolaganju, uključujući zahtev za pokretanje disciplinskog postupka protiv sudija zbog kršenja zakona o sudijama i kodeksa sudijske etike.

Iako očekujemo da će sve nadležne instance pokušati da uguše ovaj predmet, u interesu svih građana Srbije je da vide na konkretnom primeru kako se uništava pravni sistem u Srbiji zarad interesa jednog čoveka.djb, licni stav, pres sluzba

Komentari (5)

 Notify me of follow-up comments by email.

Notify me of new posts by email.* Sva polja su obaveznaPotvrdi

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

1. Dusko26. septembra 2018. u 15.40Licno Vam ne verujem, jer je pravosudje nezavisno u Srbiji .  Odgovori
2. Vasko26. septembra 2018. u 16.34I treba da trpe kada iznose neistine.  Odgovori
3. Mia26. septembra 2018. u 19.32Gospodin Radulovic je trebao do sada da nauci da je ovakvo isterivanje pravde politicara ,borba sa vetrenjacama i mislim da gospodin Radulovic opet pokusava da skrene paznju na sebe na pogresan nacin,kao tuzibaba.  Odgovori
4. Sara26. septembra 2018. u 19.40Pravila koja vaze za sve nosioce javnih funkcija. A to je bio i Radulović, koji nije nikakva cvecka, treba da trpi kritike jer nije radio kako treba.  Odgovori
5. Mrs M26. septembra 2018. u 19.44Jaaaadni oni!

Zarez

Živeo Peti oktobar

Trideset i jedna godina od Osme sednice i prvog komunističkog rijalitija u bivšoj Jugoslaviji (direktan TV prenos i promovisanje veštine „seče drugova“ koja je kulminirala ubistvom istih) i osamnaest godina od pada Miloševića i promene režima iz jedne u drugu diktaturu, iz socijalističke u kapitalističku!6Piše: Gordana Suša26. septembra 2018. 15.00

Dakle, isto od drugog! Opšte raspoloženje, bipolarano, za neke manično depresivno, za neke pobedničko jer su drugi za njih džabe krečili! Za neke bezvredno, sporedno i beznačajno, za neke ćutljivo i ćudljivo kao na parastosu, kada o zaupokojenom, Petom oktobru, drže slovo oni koji su ga rušili ili bili u mišjim rupama iz kojih vade i nalaze pokradeno blago, kao što je skupštinska fotelja čija je internet prodaja presretnuta! Besprekorno, kanonski, oni pale, sveće i za žive i za mrtve, kao da nisu bili deo vlasti koja je Srbiju odvela u stradanja i kao da, posle toga, nisu pokušali da pokradu izbore, pa tek potom bili smenjeni, nezaustavljivim mirnim protestom! Posle svakog groblja, uredno, operu ruke i popiju čašicu za pokoj duše jedne ideje koja je davala šansu Srbiji da postane moderna i uređena zemlja, a neki od njih su i slavili kada je brutalno ubijen lider takve Srbije, premijer, Zoran Đinđić…

I za natprosečan životni vek, 18 godina čekanja da se dogodi ono što se nije dogodilo, šestog oktobra, temeljnim uništavanjem šansi da će se to ikada dogoditi, samo po sebi je obeshrabrujuće, ali pljuvačina po tom datumu, kao ohlokratiji, vladavini rulje, je besprimerni bezobrazluk kojim aktuelna vlast zapravo pere sopstvenu biografiju, dopinguje i dresira sopstvene navijače. I nije tačno da ozloglašene „Dosmanlije“, kako ih oslovljava, nisu ništa dobro uradili . Uradili su mnogo stvari, kojima se danas kiti aktuelni režim. Uništenu zemlju ratovima, bombardovanjem, sankcijama, hiperinflacijom najvećom u istoriji, nemaštinom, korupcijom, pljačkom piramidalnih banaka, zavađenu s celim svetom, ukratko, bankrot zemlju, najbrže što se mogli doveli su u red. Konsolidovali privredu, dobili oprost nekih dugova, (Pariski i Londonski klub) redovno isplaćivali penzije, vratili staru deviznu štednju, trasirali put ka Evropskoj Uniji (usvojen čuveni SSP)! Započeli saradnju sa zemljama u regionu, smanjili dug zemlje, započeli sa prilagođavanjem srpskih zakona evropskim standardima, dočekali ukidanje viza za putovanja u Evropu, uspešno reorganizovali vojsku! Osnivali nezavisna tela kao što su Agencija za borbu protiv korupcije, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja, Regulatorno telo za elektronske medije…..

Sve te institucije koje bi trebalo da kontrolišu vlast, koje su zato i stvorene , sadašnji režim sistematski i bahato uništava. Još se drži poverenik, Rodoljub Šabić, kome uskoro ističe mandat i ako se usvoje izmene zakona o pristupu informacijama… javnost više neće imati pravo ni da pita a kamoli da očekuje odgovor! Za vreme demokrata predizborni uslovi svih političkih stranaka bili su ravnopravni. Na predsedničkim izborima javni servis je obezbeđivao potpuno jednako vreme, u sekund, kandidatima Borisu Tadiću i Tomislavu Nikoliću… Postojale su dijaloške i emisije sučeljavanja stavova. To više ne postoji! Ali zato veoma živahno postoji novoformirana AV imperija (Pink, „Srećna TV,“ „Informer“ , „Srpski telegraf “ s beskrajnim ambicijama proširenja na sve što daje digitalni znak, i bez imalo stida, suprotno slovu zakona, najveći deo sredstava, obavezne državne pomoći, namenjene medijima, usmerava se na ove komercijalne tabloide. U vreme demokrata predsednici skupštinskih odbora su bili i iz opozicije danas je to iznimka, a vređanje dostojanstva narodnih poslanika iz opozicije postala je praksa…..

Ubistvo Đinđića paralisalo je i Srbiju i DOS, onda je počelo međusobno gloženje i optuživanje, onda su isplivale međusobne ideološke razlike i sujete, onda su neki pokazali bahatost i nesposobnost, primer sa reformom pravosuđa, onda je došla kriza i prodaja NIS, za cenu robnih kuća Beograd a umesto lustracije nastupilo je koketiranje sa opozicijom i direktno pomaganje da se napravi nova napredna stranka …. Počelo izjednjačavanje bola za Đinđićem i Miloševićem…. Greške su napravljene, šteta je učinjena a akteri kažnjeni na izborima. I to je mnogo za život i kraj nekih uglednih partija.. Svrstavati ih u smeće, zajedno sa građanima koji ih podržavaju skandalozno je i u kontri demokratiji i pluralizmu koje aktuelni režim više i ne pominje! Novih izbora će biti, osim ako se ne uzapti i to pravo, a time i novih mogućnosti da se izglasa neko drugi. Suprotno željama vlasti, Peti oktobar i protesti koji su mu prethodili, 96- 97, ostaće uzor fantastičnog organizovanja i sinergije širokog građanskog otpora uljuđene i pristojne Srbije, ali i uzor da se ne ponove iste greške posle razbijanja straha i osvojene slobode. Zato živeo Peti oktobar!

Komentari (6)

 Notify me of new posts by email.* Sva polja su obaveznaPotvrdi

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

1. Sofija Kovacevic26. septembra 2018. u 15.27Lepo su mi govorili da mora to bolje.  Odgovori
2. Mida26. septembra 2018. u 16.46Ziveo 5.oktobar.smrt fasizmu sloboda narodu srbije  Odgovori
3. Jelena Gavrilovic26. septembra 2018. u 17.08Kome je sta dobro doneo 5.oktobar?  Odgovori
   1. Mladen Mladenović26. septembra 2018. u 18.53Pa ima dosta njih, kojima je 5. Oktobar i rodjendan i krsna slava. Toga dana su, ne nadajući se, iz izlizanih patika uleteli u ministarske fotelje?! Neki su postali uvaženi npolitičari, drugi fabrikanti i latifundisti. Za kratko vreme su uspeli da satru sve ono što je ličili na privredu. „Zakonski“ su opljačkali državu i doveli je na prosjački štap. Samo, nisu oni krivi. Neke tajne i velike sile su ih doveli na vlast da urade upravo ono što su savršeno odradili. Posle toga više nikom nisu bili potrebni. Danas mudruju i troše „mukom stečenu“ imovinu?! Neki drže fakultete?! Valjda, da nauče decu kako se može postati „pošteni“ lopov. Vrh te piramide je sve te fabrike, sva ona, potecijalno, gradjevinska, zemljišta, sve banke, sva preduzeća preselio u svoje džepove. Neki kažu da su „propala“?! Ne može nešto da propadne tako što će ispariti, kao što su nam „revolucionari“ sugerisali. U medjuvremenu je vršena takozvana privatizacija. Petooktobarski „umetnici“ su pokradeno isprali „u devet voda“, kako bi se zatrli tragovi i sirotinja ne bi setila. Peti oktobar je jedina „revolucija“ koja je u isto vreme bila i kontrarevolucija. To je jedina „revolucija“ koju su pojela deca revolucije.  Odgovori
4. Ppp26. septembra 2018. u 17.46To je demokratija, kad ne mozes na izborima preko 10% ti silom uzmi vlast.  Odgovori
5. dapače26. septembra 2018. u 18.01Ne ponovio se peti oktobar kao ni vlast koja je nasledila Slobu, nikad više.

Vojni penzioneri pred Vladom, pitanja ostala bez odgovora

Autor teksta:

Miodrag Sovilj

• Istinomer

Stotinak članova udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica protestovalo je ispred Vlade Srbije. Od nadležnih traže da poštuju odluku Ustavnog suda povodom smanjenja penzija za nekadašnje vojnike. Pištaljke i transparenti, po svemu sudeći, bili su uzalud.

Izvor: N1

Nisu mislili da će i u penziji morati da marširaju. Umesto strojevog koraka, bivši vojnici šetaju za svoja prava. Država koju su čitav radni vek branili, sada ih, pod stare dane, nije zaštitila, već kako kažu, opljačkala.

“Rekli su mi neki – Mile, nemoj u politiku. Kako da ne, kad politika je ta koja nas sve kolje, davi i tera na onaj svet pre vremena”, kaže Mile Delić iz Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije.

Do protesta ispred Vlade dovela ih je, kažu, diskriminacija koja traje već deset godina. 2008. su svim penzionerima, osim njih, povećana primanja za 11 odsto. Iako je Ustavni sud presudio u njihovu korist, država je pre tri godine donela zaključak kojim im je ponovo oduzet novac koji im pripada.

“Pitam našu vlast – zašto ste nam oteli naše pravo i zašto nas terate da ponovo po sudovima tražimo pravdu. Je l’ to zato što znate da vaše partijske sudije neće suditi po zakonu, već po vašoj volji i proceni – da li će se odluka svideti vama ili ne”, rekao je Radovan Raković iz Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije.

Pitanja vojnih penzionera ostala su bez odgovora. Ni ministri, ni službenici Vlade nisu izašli da razgovaraju s penzionerima, iako su pred zgradom bili i pojedinci, čiji je znak na epoleti nekad otvarao sva vrata.

“Ja nisam gladan. Neću umreti od gladi. Imam penziju, ima žena penziju. Deca su nažalost, napolju. Ja sam ponosan što sam ih iškolovao, što su se snašli napolju. Ali šta je sa onima koji nisu? S druge strane, da je dobra Srbija, da joj je dobro rukovodstvo, oni bi bili danas ovde sa mnom. Petoro unučadi i dvoje dece”, kaže penzionisani general-potpukovnik Sava Pustinja.

Upravo zbog njih, ali i sadašnjih vojnika koji će tek postati penzioneri, kažu, neće odustati. Učiniće, dodaju, sve što je u njihovoj moći da, nakon što skinu uniformu, ne dođu do prosjačkog štapa. Priznaju, međutim, da je za pobedu u toj borbi potrebno da se i oni mlađi pobune.TAGOVI: VOJNI PENZIONERI , PENZIONERI , VLADA SRBIJE , PENZIJE

KOMENTARA 18

Dodaj komentarPOSLEDNJI KOMENTARI

ПЕРА ЛОЖАЧ

19:28 26.09.2018.

Нема овде правде. Лопови и лажови су на власти.10 1

Kaca

19:09 26.09.2018.

Kao sto su sve resili,i ovo ce se resiti,ne sumnjam u to…220 4

Ceca

18:17 26.09.2018.

Jedino sto mogu da kazem je (penzioneri)narode, zar se tako brani dostojanstvo i starost.Sedite i cekate da vam neko izbori za penziju. Gundjanje po coskovima, samoubistva nisu resenje. Sta mozete da izgubite, zdravlje ono je vec izgubljeno, bojite se za svoje zivote ali zivite li vi uopste. Dobicete mnogo pravdu za vasu decu i deca ce vas videti drugim ocima. Treba i mora da se ujedinimo i svi zajedno da trzimo nasa prava.29 129 SVI KOMENTARI

Žarković: Načekaćemo se mi i tog referenduma i tog dogovora

• Istinomer

Glavni urednik nedeljnika Vreme Dragoljub Žarković kaže da je predsednik Aleksandar Vučić našao alibi u plačljivom narodu za, kako je sam rekao, poraz svoje politike u vezi s Kosovom. Mi ne znamo šta je ta politika ali je Vučić našao krivce i članovima GO SNS je laknulo – nisu oni krivi, dodaje. “Načekaćemo se mi i tog referenduma i tog dogovora”.

Izvor: N1

KOMENTARA 3

Dodaj komentarPOSLEDNJI KOMENTARI

goran

18:44 26.09.2018.

magla nikako da se kloni srbije,trazili smo je sami i nasli je …2 0

Vracarac

12:38 26.09.2018.

Odslusah ga sad kod Minje…mislim da svi isto mislimo kao i on,samo se nas glas ne cuje nigde.72 1

Rasina

12:21 26.09.2018.

Bravo Zarkovicu!!! “U sridu..” sto bi kazala braca Hrvati.73 2 SVI KOMENTARI

Politika

Na rezoluciju EP o Srbiji 27 amandmana

Poslanici Odbora Evropskog parlamenta za spoljne poslove (AFET) dogovorili su 27 amandmana na nacrt teksta rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, koji je ranije podneo izvestilac Dejvid Mekalister, i o njima će se sutra raspravljati, objavio je portal EWB (European Western Balkans).1Piše: FoNet26. septembra 2018. 15.38 Izmenjeno: 15.45

Foto: OLIVIER HOSLET/EPA

Prvobitno je podneto 239 amandmana, a posle pregovora poslaničkih grupa broj je sveden na 27. Amandmani se u najvećoj meri tiču vladavine prava u Srbiji, odnosa sa Rusijom i dijaloga sa Kosovom.

Odbor bi finalni tekst rezolucije o Srbiji trebalo da usvoji između 8. i 9. oktobra, a završno glasanje očekuje se na plenarnom zasedanju Evropskog pralmenta koje se održava 28. i 29. novembra u Briselu.

Kada je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom, poslanici su kroz amandmane insistirali na sporazumu koji je u skladu sa međunarodnim pravom i obezbeđuje stabilnost u regionu.

Više poslanika je kroz zajednički amandman poručilo da se „svaka promena postojećih, međunarodno priznatih granica, može voditi samo kroz sveobuhvatnu debatu u okviru procesa rada na pravno obavezujućem sprazumu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, uz punu podršku svih učesnika“.

Evropski parlament smatra da dijalog kojem posreduje Evropska spoljnopolitička služba nudi okvir za postizanje sporazuma izmedu Srbije i Kosova i da bi bilo koji sporazum mogao biti prihvatljiv samo ako se uzajamno usaglasi, uzimajući u obzir ukupnu stabilnost u regionu i međunarodno pravo, navodi se u amandmanima, prenosi EWB.

Poslanici AFET su ukazali na neophodnost jačanja vladavine prava u Srbiji kao fundamentalne vrednosti EU, uključujući nezavisnost pravosuđa, slobodu izražavanja i nezavisnost medija u Srbiji, jačanje ekonomske politike, bolju zaštitu prava radnika – prevashodno žena i mladih, kao i zaštitu opštih prava žena, dece, pripadnika romske populacije i ugroženih manjinskih grupa.

U amandmanima se osuđuje ubistvo političara kosovskih Srba Olivera Ivanovića i naglašava „potrebu za stvarnom saradnjom kosovskih i srpskih istražitelja i za međunarodnu podršku, kako bi počinioci bili izvedeni pred lice pravde“.brisel, evropski parlamentBrisel

Komentari (1)

 Notify me of follow-up comments by email.

Notify me of new posts by email.* Sva polja su obaveznaPotvrdi

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

1. Marko26. septembra 2018. u 17.25Teznja ka ovako licemernoj EU vise nema apsolutno nikakvog smisla. Potpuno je ocigledno da je njima svejedno sta se ovde desava, da zmure na totalno bezvlasce, korupciju u vrhu drzave, nepostojanje bilo kakve vladavine prava i potpunu cenzuru. A sve to zarad ostvarenja njihovih ciljeva – predaja Kosova, potpisivanje sporazuma o Frontexu i azilu izbeglica u Srbiji, jeftina radna snaga koja na tacni dolazi skolovana u Nemacku i ostale zapadne zemlje. A vladajuca garnitura sa predsednikom Vucicem mudro radi da im ostvari sve zelje. Zauzvrat dobijaju odresene ruke da rade sta hoce i da dobijaju rezolucije EP kao sto je ova – uvijena u masnice.
   Ovako izgleda kolonija 21. veka u Evropi.