O njenoj okolini – gradu Bujanovcu, i istoriji

Grad Bujanovac po kojem je ovo lekovito izvorište dobilo ime, nalazi se na 360. kilometara od prestonice naše zemlje – Beograda, i to u pravcu prema Makedoniji i Grčkoj, na samom jugu naše zemlje. Zapravo ova opština smeštena je u Preševskoj dolini, istočno od Kosova i njena lokacija je kranje fascinatna, jer je ona u samom centru komunikacionih pravaca pokraj međunarodnog koridora E-10 koji povezuje prestonicu Srbije sa prestonicama Makedonije i Grčke (Beograd – Skoplje – Atina). Pored ovog koridora, Bujanovac ima pogodan turistički položaj i zbog blizine, čak tri međunarodna aerodroma – u Nišu, u Prištini, i u Skoplju. Bujanovac pripada Pčinjskom okrugu, bogastvo reka koje protiču ovom teritorijom je veliko, tu su: Južna Morava, Moravica, Pčinja, Kreševačka, Breznička i Trnovačka reka. Zbog ovih vodenih bogatstava kao i prijatne nadmorske visine od 400.metara nije uopšte neobično što se u njegovoj blizini nalazi jedna lekovita i prelepa banja poput Bujanovačke. A kada je reč o istoriji ovog kraja, praistorijski podaci govore da je on pripadao  moćnom, starom, ilirsko-tračkom plemenu – Dardanci. Zatim antički izvori kažu da je bio deo Rimskog carstva. Kasnije nešto biće pod kontrolom Vizantije, da bi je tek u 12.veku osvojili srpski vladari. Naravno pod Turcima, ovaj kraj je bio punih 485.godina, i za to vreme se razvijala poljoprivreda, stočarsvo, a ponajviše uzgoj duvana i konoplja. Pored prirodnih bogatstava okolina Bujanovačke banje, sa glavnim centrom Bujanovcem, izdvajala se i po starim zanatima čiji su majstori poput kovača, opančara i lončara bili nekada nadaleko poznati.

O banji

Sama Bujanovačka banja smeštena je nadomak kulturnog i glavnog centra, Bujanovca, na svega 2,5 kilometra udaljenosti. Deli njegovu nadmorski visinu od 400 metara i vrlo zavidan geografski položaj. Od prelepih prirodnih čudesa tu su dve krasne planine: Kozjak i Rujan. Ove dve planine zajedno sa rekom Pčinjom formiraju čuveno Prohorovo područje u čijoj okolini postoje i arheološka nalazišta iz srednjeg veka. Ovaj arheološki lokalitet koji nosi naziv Kale, istražuje se tek poslednjih osam godina, a govori nam o dalekoj, dalekoj istoriji. Ta istorija seže sve do slavnog Aleksandra Velikog, dakle nekih 2 400.godina unazad. Veruje se da je ovaj lokalitet/naselje starije i od poznatog Viminacijma, Sirmijuma, i Nisusa, i to po nekoliko vekova. Da li je u pitanju najstarije urbano naselje u našoj zemlji, ili čak istorijski poznat grad Damastion, još uvek ostaje da se vidi, ali je potencijal veliki. Prohorovo područje je idealno mesto za razvoj lovnog i izletničkog turizma. U samom centru Prohorovog područja nalazi se manastir Sveti Otac Pčinjski koji potiče iz 11.veka, a manastirski konak je danas uređen za obilazak i smeštaj posetilaca.

Ova banja poseduje i lekovite darove, poput nekoliko termomineralnih izvora, lekovitog blata (peloid) i prirodnog gasa. Njeni termomineralni izvori spadaju u kategoriju sulfidnih, ugljeno-kiselih, fluoridnih, i natrijum-hidro-karbonatnih hipotermi. Obzirom da je reč o termomineralnim izvorima, njihova temperatura mora prelaziti 20°C, i moraju biti bogati mineralima. Najpoznatiji ovakav izvor  u Bujanovačkoj banji ima temperaturu od neverovatnih 43°C. Njegova lekovita sredstva se iskorišćavaju kupanjem (kada ili bazen) ili orošavanjem, a sastav vode je veoma sličan vodama Vranjske banje. Terapije ovom vodom se preporučuju kod mnogih ginekoloških bolesti, ali i kod problema sa kardiovaskularnim sistemom, organima za varenje, bubrezima, kod reume itd. Širok je spektar bolesti kojima pogoduje topli efekat ovih mineralnih voda.  S obzirom na pomenutu istoriju ovog kraja, nije ništa neobična priča da su ove termomineralne vode korišćene u vreme starih Rimljana, a da su  Turci za vreme svoje vladavine u srednjem veku počeli da iskorišćavaju i njgove potencijale lekovitog blata. Shodno tome Bujanovačka banja imala je druge nazive – Karaman banja i Bivol banja. Karaman banja je nazivana upravo zbog pomenutog blata koje je bilo crne boje, a Bivol banja zbog mnoštva bivola koji su kaljužali.

U blizini glavnog izvorišta ušuškano je jedno selo koje nosi neobičan i bajkovit naziv  – Kraljeva kuća. Legenda kaže, da je ime dobilo po kući koju u kojoj je boravio i odmarao slavni kralj Milutin, koristeći i lekovite darove ovog izvora. Iako, danas uređena i poznata banja, nekada je jedan njen deo korišćen i „na divlje“. Šta ovo znači? Znači da su ljudi sami prepoznali njena prirodna svojstva bez ikakve reklame i marketniških trikova i dolazili da sami sprovode svoje odmore i uživaju u tim čudesima. Zapravo, usred jedne ravnice, nedaleko od Bujanovca, od izvora termomineralne vode napravilo se nekakvo blatno jezero. Ono je imalo veliki uticaj na zdravlje koji je odmah bio prepoznat, i tako su ljudi iz svih krajeva sveta počeli da dolaze  u ovu „divlju banju“. To je trajalo kroz vekove. Svi uzrasti, ljudi bolesni i zdravi, svi su dolazili da se kupaju u toj bari koja je puna mulja i isparava na sumpor, ali koja kao magičnim štapićem odnosi razna kožna oboljenja i kostobolju. Mogli ste videti čak i stoku umazanu u blato kako zajedno sa ljudima uživa u ovim čarima tople mineralne vode… Bili su to veličanstveni i krajnje neobični prizori, ali tako je to bilo nekad u okrilju ove „divlje banje“.

Danas je druga priča. Bujanovačka banja je daleko od njene istorije, daleko od tkz. „divlje banje“, ona je sada jedan centar čija su lekovita svojstva njenih voda prepoznata i priznata od vrhunskih stručnjaka i iz inostranstva…tako su najvažnije i najozbiljnije analize urađene u Institutu u Karlovim Varima, u Čehoslovačkoj, u Institutu „Slovakoterme“ iz Bratilsave pri Banji Pjestani i u Francuskoj banji „Viši“. Potvrdu da je u pitanju jedno vrhunsko lečilište dodelilo je Udruženje medincinskih centara u Frankfurtu i Londonu. Takođe nadaleko čuveno Kraljevsko lekarsko društvo Velike Britanije ubraja ovu,  nekada „divlju banju“ u jednu od 3 najznačajnije banje u Evropi. Jedino što je i dalje neodvojivo vezuje sa njenom prošlošću jesu upravo ta, sada zvanično priznata, svojstva i prirodna bogatstva koja su je i proslavila. Ipravnost i kvalitet njenih voda, danas garantuje čuveni institut „Batut“ iz Beograda, koji je redovno proverava, ispituje i nadgleda.

Međutim, ono što nju izdvaja od velikog broja banja u našoj zemlji, nisu samo termomineralne vode, nego upravo pomenuto blato vulkanskog porekla (peloid) koji čini neverovatna poboljšanja i izlečenja mnogih bolesti. Ovo blato se koristi kao sirovo ili nakon što je prošlo „zrenje“, ali takođe ga mešaju sa prafinom na taj način praveći proizvod koji se može korisiti i van granica banje, odnosno kod kuće, i ta mešavina nosi ime – parafango. Ukoliko nakon terapija u banji osetite potrebu da nastavite sa ovakvim tretmanima tu je smeša koju možete i sami koristiti, i uvek postoji mogućnost da je poručite. Kada je reč o preparatima koji imaju i kućnu upotrebu, Bujnovački peloid se upotrebljava i u pripremi raznoraznih kozmetičkih preparata. Bujanovačko blato je jedno od najkvalitetnijih blata vulkanskog porekla na svetu , a terapijski gledano utiče trostruko na čovekov organizam i to: mehanički, toplotno i farmakološki.

Pored ovog čudesnog blata Bujanovačka banja se ističe i kao jedina banja u našoj zemlji koja korisiti najsavremenjije metode u lečenju prirodnim gasom – ugljen dioksidom. Ono što je izuzetno je zapravo njegova čistoća od 98 procenata, a takav gas ne poseduje skoro nijedna druga banja u Evropi. Doduše, postoji jedno lečillište u Slovačkoj koje ga ima, ali ni pribiližno u količinama u kojima je prisutan u Bujanovačkoj banji. Primena ovog gasa je izuzetna u lečenju bolesti poput angine pektoris kao i kod periferne arteriskleroze, a rezulatati se vide već nakon tri nedelje.  Zbog svih ovih karatkeristika, jasno je zašto Bujanovačka banja ima fenomenalne potencijale da postane jedan svetski poznati centar. Jer prirodno bogatstvo se ne može izmisliti i veštački napraviti, a takođe se ne može ni zameniti.

Ako uzmemo u obzir činenjicu da šezdesetih godina, zvanična medicina nije priznavala ni jedan vid alternative, pa su čak i banjke oblike terapije smatrali „kvazi“ ili „nadri“ lekarstvom, onda nas ni ne može toliko čuditi njena „divlja“ istorija. Proširenjem medicinskih pogleda počeli su se razvijati i banjski centri. U skladu sa tim dešavanjima počela je da se razvija i Bujanovačka banja, čiji su lekoviti potencijali, bili odavno prepoznati. Danas je to jedna savremeno opremljenja banja, koja pruža izuzetne terapije i preporučuje se kod mnogih oboljenja. Izgradnjom dva velika unutrašnja bazena 1975.godine u okviru Doma zdravlja u Bujanovcu, ove vode su počele daleko kvalitetnije i stručnije da se upotrebljavaju.  A već, desetak godina kasnije izgrađen je i savremeni Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju invalidnosti pod imenom „Vrelo“. Ovaj zavod je smešen na Rakovačkoj ledini. Naučnim potvrdama o lekovitom sastavu voda pokrenuto je ovo izgrađivanje stručnih centara, ali i uređenje sezonskog banjskog naselja. Nije dovoljno pružiti samo kvalitetnu terapiju, važno je i prijatno i udobno smestiti posetioce što je sada veoma lako izvodljivo u Bujanovačkoj banji.

Bolesti koje se tretiraju u Bujanovačkoj Banji

S obzirom da ova banja kombinuje tri različite banjske terapije (vodom, blatom i gasom) izuzetno je širok spektar bolesti za koje se boravak u njoj preporučuje. Neke od njih su:

•          Kožne bolesti (psorijaza, ekcemi)
•          Ginekološki problemi
•          Reumatske bolesti (spondiloza, artroza zglobova, hronični reumatizam, Behtrljeva bolest, diskopatija)
•          Stanja nakon povreda
•          Poremećaji cirkulacije
•          Neurološka oboljenja (neuralgije, išialgije, centralne i periferne oduzetosti)
•          Bolesti probavnog trakta

 

Zdravstveni i ugostiteljski objekti u Bujanovačkoj banji

Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju „Vrelo“ pored terapijskih usluga nudi i ugostiteljke. Ova ustanova ima tkz. hotelski deo b kategorije, koji broji oko dvesta ležajeva. U „Vrelu“ rade stručna lica, a oprema  koja se koristi za terapije je najsavremenija. Smeštaj možete pronaći i na izuzetno mirnom i duhovnom mestu – u konaku manastira Sveti Otac Pčinjski, u kojem ima 140 postelja. Takođe ukupan broj ležajeva koji se može naći po privatnim kućama iznosi negde oko 500. Tu je naravno i Specijalna bolnica Bujanovačka banja. Opremljena modernim aparatima za dijagnostiku i lečenje, ova bolnica nudi i smeštaj u jednokrevetnim, dvokrevetnim i trokrevetnim sobama, sa ukupnim kapacitetom od 250 postelja. Laseri, „Puva“ aparati, elektromiografi samo su neke od medinciskih sprava koje ova ustanova poseduje. U okviru nje je i labratorija za razne vrste analiza, kako bi se pacijenti mogli redovno kontrolisati. Što se tiče zabavno-rekreativnog dela ovog centra, tu su: bilijar sala, teniski teren, kao i igralište za male sportove. Neke od terapija koje se ovde sprovode su: su elektroterapija, fizikalna-kineziterapija, masaže i naravno ključne tri banjske terpaije  – hidroterapija, peloidna terapija i gasna terapija.

Svojim posetiocima, pored udobnog smeštaja, lekovtih terapija i prirodnih bogatstava Bujanovačka banja nudi i organizovane izlete i posetu kulturnim spomenicima. Izleti do Prohorskog područja, ili posete okolnim manastirima upotpunjuju jedan predivan odmor u ovoj banji. Treba imati u vidu da je ova banja jedna od onih banja koje su tek krenule da razvijaju svoju turističku ponudu..A obzirom na njene potencijale, vrlo je moguće da će se ubrzo naći u samom vrhu. Za veoma kratko vreme ona je dobila mnogobrojne potvrde od stručnih ustanova iz inostranstva, i već poseduje najsavremeniju opremu. Ako ste i Vi jedni od onih ljudi koji najviše vole mirna mesta za odmor i regneraciju, posetite ovu banju što pre, jer će uskoro biti prepuna posetilaca…Sa ovakvim kvalitetom – tri banje u jednoj (voda, blato, gas) to je njena neminovna budućnost!

http://banjeusrbiji.com/bujanovacka-banja/